U Pančevu su završene analize vode i zemljišta na prisustvo pesticida iz uzoraka koji su prethodnih godinu dana prikupljani u Južnom Banatu i u Rumuniji, u regionu Temišvara, a rezultati su ohrabrujući.
U okviru projekta „Prekogranična mreža za edukaciju i istraživanje prirodnih resursa“ u Pančevu je danas održana konferencija za medije na kojoj je dr Nenad Zarić, naučni saradnik na Biološkom fakultetu i rukovodilac istraživanja u projektu predstavio prve rezultate analize uzoraka vode i zemljišta na pesticide u Južnom Banatu i u Rumunije u regionu Temišvara.
Za potrebe ovog istraživanja korišćen je tečni hromatograf sa masono-masenim detektorom (LC-MS/MS) marke „Thermo Fisher Scientific ”. Za potrebe pripreme uzoraka u sklopu projekta je nabavljena i druga laboratorijska oprema koja uključuje digestor, centrifugu, aparat za ultračistu vodu, analitičku vagu, mlin, ultrazvučno kupatilo, sita, vakuum uparivač, itd.
Rumunski partner, Univerzitet prirodnih nauka „Kralj Mihaj I” iz Temišvara, završio je analize uzoraka na prisustvo toksičnih metala. U uzorcima vode i zemljišta iz Srbije i Rumunije nije uočeno prekoračenje dozvoljenih granica toksičnih metala prema propisima Evropske unije i propisima Srbije.
„Radili smo analizu na 278 različitih pesticida. Analizirali smo ih kako u vodi tako i u zemljištu. Za sada smo obradili podatke vezano za uzorke vode. Prema obrađenim podacima u uzorcima, kako tekućih tako i stajaćih voda u Južnom Banatu, od 278 pesticida na koje smo ih testirali, manje od 20 smo pronašli u uzorcima vode. Od tih 20 samo su dva zakonski regulisana. Mogu da kažem lepu vest da su njihove koncentracije daleko ispod granica koje su zakonski dozvoljene“, objasnio je dr Nenad Zarić, naučni saradnik na Biološkom fakultetu i rukovodilac istraživanja u projektu.
Kako je napomenuo, nema velikih odstupanja u uzorcima vode uzetih u Južnom Banatu i onih uzetih u Rumuniji.
„Možda je zanimljivo da napomenemo, bar što se tiče vode, ne postoje značajne razlike u tipovima pesticida i samim pesticidima koji su detektovani u Srbiji i onima koji su detektovani u Rumuniji. Jedina razlika je u dva insekticida koji su detektovani u Srbiji, a nisu u Rumuniji, a to je verovatno zbog toga što je u Rumuniji zabranjena njihova upotreba na jestivim biljkama, a ipak smo mi radili uzorke vode koje se nalaze u okviru samih poljoprivrednih dobara, najverovatnije je to neka razlika“, objasnio je dr Zarić.
Isti slučaj je i sa uzorcima zemljišta. U uzorcima zemljišta je uočen veći broj pesticida u odnosu na vodu, ali su njihove koncentracije takođe višestruko niže od maksimalno dozvoljenih vrednosti.
„Što se zemljišta tiče, završili smo analizu uzoraka, ali nismo završili analizu dobijenih podataka. Obrada podataka je trenutno u toku i ona će biti gotova u narednih nekoliko dana tako da ćemo na narednoj konferenciji za medije moći da saopštimo i rezultate što se tiče zemljišta. Kako se trenutno čini, i tu je prisutno nešto manje od dvadesetak različitih pesticida i da su sve koncentracije ispod zakonski dozvoljenih granica“, rekao je dr Nenad Zarić.
Tema projekta „Prekogranična mreža za edukaciju i istraživanje prirodnih resursa“ je uticaj poljoprivrede i antropogenih aktivnosti na prirodne resurse, prevashodno na vodotokove i zemljište u regionu Južnog Banata i Temišvara.
Članovi projektnog tima su tokom poslednjih godinu dana redovno uzimali uzorke vode i zemljišta u regionu Južnog Banata.
„Za sada smo analize radili svakog meseca za vodu i u svakom godišnjem dobu za zemljište. Planirano je da ovim tempom nastavimo da radimo analize. Bez ove laboratorije i bez bezrezervne pomoći Zavoda za javno zdravlje u Pančevu ovo ne bismo mogli da sprovedemo. Instrument je kupljen sa namerom da se rade analize svih ovih pesticida, tako da bez ovog instrumenta i ove laboratorije to ne bi bilo moguće“, rekao je dr Nenad Zarić.
Dr Zarić je podsetio da je cilj ovog projekta da se utvrdi stanje prirodnih resursa u Rumuniji u regionu Temišvara i našem delu Banata.
„Pod prirodnim resursima tu podrazumevamo prevašodno vodu i zemljište. Jedan od glavnih ciljeva je i pisanje knjige smernica u kojoj ćemo mi objaviti rezultate onoga što smo uspeli da pronađemo i savetovati poljoprivrednike kako na dalje da tretiraju svoje useve, kako bismo održivo koristili te naše prirodne resurse. U narednom periodu nas čeka završetak projekta. Projekat se završava 31. decembra ove godine. Planiramo i nastavak projekta. Pišemo nove projekte zajedno sa Regionalnom razvojnom agencijom „Južni Banat“ u Pančevu, kao i sa Zavodom za javno zdravlje Pančevo“, rekao je dr Nenad Zarić.
Trenutno se završava pisanje knjige smernica za poljoprivrednike čime da tretiraju svoje useve kako bi ovo povoljno stanje ostalo održivo na duži rok. Kroz mreže za obrazovanje ovi podaci će se, zajedno sa smernicama o održivom korišćenju prirodnih resursa, preneti na stanovništvo, korisnike i upravljače ovih prirodnih resursa.
Projekat sprovode Univerzitet prirodnih nauka „Kralj Mihaj I Rumunski“ iz Temišvara i Regionalna razvojna agencija Južni Banat doo Pančevo, kroz Intereg IPA Program prekogranične saradnje Rumunija-Srbija.
