Književnica Gordana Vlajić iz Pančeva autorka je zbirke priča iz srpske istorije “Zaistinska srpska bajka”, knjige koja je, nakon deceniju i po od prvog objavljivanja, ponovo pred čitaocima u kvalitetnom i luksuznom izdanju izdavačke kuće “Klett”.
Iza debelih korica kriju se tajne, misterije, čarolije, radosti, tuge, bitke, prevare, ljubavi… koje su poput cigala gradile sudbinu naše države.
Knjiga je idealan poklon za decu i tinejdžere i to je bio povod da razgovaramo sa autorkom, Gordanom Vlajić.
Kom uzrastu je namenjena knjiga “Zaistinska srpska bajka” i šta će sve čitaoci u njoj pronaći?
„Zaistinska srpska bajka” je namenjena svima. Deci, da se zabave i nauče. Odraslima, da se – čitajući deci – zabave i nauče. Dobar deo istorije koji nam je ispričan, govorim sada o svojoj generaciji, je iščašen, oblikovan prema potrebama pisaca i kreatora nove istorije. Pišuću ovu kjigu, učila sam i otkrivala sebe i osećala sam se kao da izranjam. Nekako se sve složilo… Čitaoci će u knjizi pronaći pre svega precizne istorijske podatke, ali „začinjene“ srpskom mitologijom i elementima pravoslavlja u meri u kojoj je to uticalo na događaje u srpskoj istoriji.
Knjiga „Zaistinska srpska bajka“ obuhvata priče od Svetog Save do danas. Koliko je dugo nastajala i kako ste došli na ideju da na ovakav način ispričate priče iz srpske istorije?
Knjiga je nastajala tačno šest godina. Na ideju sam došla zahvaljujući svojoj deci. Naime, pre dvadesetak godina, bila sam poslovno u Velikoj Plani. Povela sam i dvoje mlađe dece i posetili smo manastir Pokajnicu. To je crkvica napravljena od drveta, uključujući i drvene klinove, koju je izgradio Vujica, Karađorđev kum, u znak pokajanja. U vreme kada smo moja deca i ja posetili ovaj manastirčić, tamo je stolovala igumanija Ilarija i ona je, oduševljena dečjom radoznalošću, glumački „iznela“ priču o Karađorđevom ubistvu. Pričala je o tome kako se Karađorđe vratio iz Besarabije, kako je Miloš Obrenović, ondašnji vladar Srbije, u strahu da mu Karađorđe po svom povratku ne uzme poziciju vođe srpskog naroda, platio Vujici da domami Karađorđa i da ga ubije. Pričala je o tome kako je vojvoda Vujica Vulićević, kum Karađorđev, pristao da izda svog kuma za vreću zlatnika i kako je učestvovao u ubistvu. Kako ga je zaklao i kako je Karađorđevu glavu odneo u Istanbul. Kako je glavu stavio u torbu i kako je, noseći je, glava progovorila iz torbe: – ŠTO ME UBI KUME? I kako je se posle toga Vujica strašno razboleo i kako niko nije mogao da ga izleči i kako su nekakvi lekari utvrdili da Vujica boluje od grizodušja i kako je Vujica kao čin pokajanja podigao u ataru Starog Sela svoju zadužbinu, crkvu brvnaru Pokajnicu. Kada smo se deca i ja vraćali za Pančevo, u kolima su mi postavili bar stotinak pitanja: te zašto je Vujica isekao glavu Karađorđu? Pa zašto je glavu stavio u torbu? Da li je glava stvarno progovorila? Zašto je morao da preda glavu Turcima? Da li mi imamo prave princeze? Je l imamo neku bajku da je zaistinska? Kako zaistinska? Pa da isto ima prinčeve ili princeze, ali naše? I tako sam počela da pišem… Zapravo, najpre da istražujem, čitam, tražim, upoređujem… pa pišem. Pročitala sam za tih šest godina više od 280 knjga… poredila istorijske zapise “karađorđevićevaca”, “obrenovićevaca”… tražila i uzimala u obzir samo one istorijske činjenice koje se poklapaju. Neposredno pre nego će Klett objaviti ovu knjigu ceo rukopis je još jednom pregladao Radoš Ljušić i kako nije imao zamerki, knjiga je ugledala svetlost dana. Mislim na ovo peto, luksuzno izdanje „Kletta“.
Koji periodi istorije su obuhvaćeni u knjizi i koje istorijske ličnosti su našle mesto u njoj?
Od Svetog Save do danas. Sve istorijske ličnosti koje su vladale ovom zemljom, od Karađorđa, preko kneza Aleksandra, Miloša Obrenovića, Milana Obrenovića, Aleksandra Obrenovića, Petra Prvog Karađorđevića, Aleksandra Ujedinitelja, Petra Drugog, prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića… ali istorija ne bi bila pojašnjena da se ne pominju i Miloš Obilić, Vuk Branković, car Lazar, Vasa Čarapić, pisar Steva… i… – uostalom, pročitajte knjigu, uživaćete. Inače, najlepši kompliment i kritiku dao je Ljubivoje Ršumović rekavši da je „Zaistinska srpska bajka“ „najzamamniji“ udžbenik istorije.
Koliko je knjiga bajka, a koliko zasnovana na istorijskim činjenicama?
Osim narativne forme koja je prijemčiva upravo u bajkama: „bila jednom jedna princeza“… knjiga je kompletno zasnovana na istorijskim činjenicama.
Ova knjiga nastala je pre više od 15 godina. Novo izdanje pred čitaocima je ponovo od 2016. godine. Kako su je dočekale nove generacije čitalaca?
Divno. Ova knjiga je besmrtna, kao što su i oni koji nauče istoriju svog naroda neizgubljivi. Podnaslov ove knjige je „Čudesne priče od kojih se postaje neizgubljiv“. Samo onaj ko zna odakle potiče, znaće i gde želi da stigne, a po pravilu, takav… obrazovan, mudar… i stiže tamo gde je zacrtao.
Knjiga u izdanju “Kletta” je luksuzno opremljena, s novim ilustracijama. Mene podsećaju na junake iz Diznijevih filmova. Ko je zaslužan za novu likovnu opremu i da li ste imali prilike da saznate šta kažu čitaoci, da li im se više dopada prvo izdanje ili ovo novo?
Svima sa kojima sam razgovarala se više sviđa ovo novo luksuzno izdanje i za to je zaslužna pre svega Izdavačka kuća KLETT koja je imala sluha da prepozna štivo koje je besmrtno, odnosno zauvek aktuelno, a posebna draž ove knjige su predivne ilustracije, jer je „damar“ ovih priča osetio ilustrator Vladimir Sivčevič Volođa koji je Diznijevsku animaciju uklopio sa realnim fizionomijama najznačajnijih istorijskih likova.
Zanimljivo je da u knjizi “Zaistinska srpska bajka” ima i pomalo zaboravljenih reči i izraza. Zašto ste se odlučili na takav način pisanja?
Da bi priča o srpskoj istoriji bila što uverljivija. I kao što treba da poznajemo svoju prošlost, da bismo prepoznali dešavanja u sadašnjosti, tako treba da znamo i svoj jezik i da ne zaboravljamo izvorne reči.
Mnogi moji prijatelji kažu da je knjiga idealan poklon za decu i tinejdžere. Gde se knjiga može kupiti u Pančevu i da li se može naručiti putem interneta?
Knjiga se može kupiti u svim većim knjižarama. Ima je u knjižarama „Laguna“ i „Vulkan“ u BIG centru, a ako baš „zagusti“ može se konsultovati Izdavačka kuća Klett. Naravno, dostupna je i putem interneta.
Autor: Violeta Jovanov Peštanac
