Koliko se u prethodnih pet meseci svet promenio geopolitički? Čini mi se više nego prethodnih 20, 30 godina
– To je tačno i to je pitanje na koje nije lako dati odgovor. Pokušaću da uprostim stvari. Nemačka je izrasla u apsolutno dominantnu silu Evrope, ali Nemačka se time približava svom sve snažnijem uticaju i većom hegemonizacijom ili većim jedinstvom koje postoji u EU, time se Nemačka polako približava prvom mestu na listi najmoćnijih zemalja sveta. Ona je izašla kao veliki pobednik i kao ključni konkurent je i SAD i Nemačkoj Narodna Republika Kina. To je ono što se dogodilo, pokazalo se koje ekonomije mogu da izdrže, govorim o velikim ekonomijama. Mi možemo da budemo srećni što naša mala ekonomija u okruženju malih ekonomija nešto bolje stoji. Dakle, a od velikih, nemačka i kineska ekonomija brže i lakše izlaze iz krize. Nadam se da će američka da izađe iz krize brže i želim uspeh predsedniku Trampu i po tom pitanju i po pitanju smirivanja ne samo rasnih, već i dubinski političkih tenzija u SAD. Svakako, niko nije dobitnik, svi su gubitnici, jer napadnuti su od strane nevidljivog i teškog protivnika i nema za to uvek neracionalnog objašnjenja, ali ako je neko izašao snažniji u odnosu na pre krize, onda su to svakako Nemačka i Narodna Republika Kina. U skladu sa tim će se polako menjati i geopolitička opredeljenja, ali i, rekao bih, pozicija pojedinih zemalja.
Šta je to kod nas, predsedniče, kada dođe kriza, vanredna situacija, nažalost imali smo ih nekoliko u poslednjih nekoliko decenija, pokazujemo visok stepen solidarnosti, empatije, sabornosti, a kako prođe, tako krenu neke trzavice, da li je to neki psihološki momenat u našem narodu?
– Mislim da se naš narod veoma odgovorno ponašao i zahvalan sam ljudima beskrajno što su čuvali sebe, ali i čuvali svoju zemlju i sve druge. Kad govorite o politici, u politici je normalno, kad imate ljude koji čeznu za uspehom, a u stvari uspeh ne naprave, onda ćete uvek da vidite da ti ljudi nervozno reaguju i pokušavaju da upotrebe ili zloupotrebe vreme krize za sopstvenu političku dobit. Na to ostanete nemi i gledate kako i na koji način da produžite dalje da radite. Ne mislim da smo imali velikih problema sa tim svađama, sukobima. Nervoza kada krene kod ljudi što moraju da sede u kući, pa onda neko mora da lupa u šerpe, ja to sve razumem. To je sve ljudski i to nije ništa strašno. Voleo bih da smo još dva ili tri dana mogli da izdržimo bez toga, ali možda su ljudi u pravu, možda je trebalo baš tada kada smo prekinuli mere da to i uradimo. Ali neki će uvek pronaći dovoljan razlog. To vam je kao i oko Kosova i oko mnogih drugih pitanja. Sve uništite, ne ostavite nikakav prostor za one koji bi nešto mogli da urade u budućnosti, a onda kažete „Ej ti si u budućnosti kriv zbog toga što smo mi napravili u prošlosti“. Ali nije ovo 1990, 1991. godina. Ljudi ne veruju u bajke, ne veruju u prazne priče, ljudi su prošli kroz sve, oni znaju kako su neki vladali i upravljali, znaju kako to izgleda i žele odgovornost, žele stvarna obećanja, ne izmišljotine, istakao je predsednik Vučić.
Meni je Šimon Peres rekao jednu važnu stvar, veliki jevrejski, ne samo izraelski lider. Sedeli smo u njegovom Institutu na obali Sredozemnog mora, nedugo potom je umro, pola godine ili godinu. Rekao mi je, „Aleksandre, postoje dve stvari koje će ljudi u svetu morati da upražnjavaju ukoliko žele napredak. Prva stvar je ta da će deca u školama morati dva sata dnevno da rade, da budu pripremljeni za posao, da ranije odlaze od roditelja i da budu spremni da rade ili u fabrikama, ili u firmama, ili na njivi, ili bilo gde, ali moraće da nauče da rade. Druga stvar je mnogo važnija, to je da kada završite fakultet sa 23, 24 ili 25 godina ili srednju školu sa 18,19 godina, da posle toga ne možete sve vreme samo radnite, a da ne napredujete na intelektualnom nivou, već da morate da izdvojite dva sata dnevno da učite. Nije kraj života kada ste završili školu, da mašete svojom diplomom. Ja sam završio Pravni fakultet i da uzmem da mašem svojom diplomom. Nije dovoljno. Morate da se usavršavate, morate da učite dodatno, morate da napredujete, jer to je ono što zahteva savremeni svet. Menjaju se tehnologije, menjaju se uslovi života,saznaju se mnoge nove stvari i to je ono što mi možemo i moramo da uradimo.
Da budemo iskreni, o tome sam pričao često i sa našim profesorima sa fakulteta, neki naši profesori kada završe doktorske studije, tu prestane i praćenje neke literature i pisanje nekih radova
– Neki od profesora su o tome i govorili. Zato što mnogi ljudi misle da smo završili sve kada završimo sa 30 godina i da dalje treba samo da preživimo i da proživimo. Mora mnogo da se radi i mnogo da se menja. Imamo mlađu generaciju ljudi koji razumeju to sve i koji strahovitom brzinom napreduju i time sam zadovoljan. Ali morate sebe da menjate da biste mogli svet oko sebe da menjate. Zato je važno dualno obrazovanje na kome insistiramo, zato je važno i da dodatno, osim u zdravstvu, u medicinsko osoblje počnemo da ulažemo što više, u prosvetni sistem i da će to doneti rezultate.
Pre tri, četiri nedelje ovde je sedela profesorka Grujičić, nakon toga profesor Nestorović, pa Snežana Bojanić iz Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, i svi su se složili u jednom, ni jedna Vlada nije imala toliko sluha za zdravstvo, što se negde pokazalo i tokom vanrednog stanja, kao što je Vlada u poslednjih 4, 5 godina.
– Nisam ja još uvek svim zadovoljan i sad ću vam izneti jednu stvar. Kada govorimo o Pančevu, mi ćemo ovde, osim Internističkog odeljenja u koje je uloženo 668 miliona, ako sam dobru cifru zapamtio, u potpunosti rekonstruisati Opštu bolnicu u Pančevu i to će biti od velikog značaja. Čuo sam se i sa direktorom pančevačke bolnice, koja je veliki teret preuzela na sebe i koja nije bežala od odgovornosti tokom Covida-19, tokom najtežeg dela epidemije. Postoje i oni koji su tražili samo da izuzmu njihove bolnice, kao da nisu bili u pitanju naši građani, nego hajde da mi sebe sačuvamo. Pančevačka bolnica nije bila jedna od tih, oni su zaista hrabro prihvatili taj posao, iako nisu imali značajnih jedinica intenzivne i poluintenzivne nege, primili su lakše pacijente, zato smo im dostavili respiratore, koji ostaju u pančevačkoj bolnici. Opremićemo na najsevremeniji način i pančevačku bolnicu i sve druge. To ulaganje u bolnice, ako pogledate, svugde su između 20 i 30 miliona evra. Znate li koliki je to novac za našu zemlju? Možete li onda da zamislite kolika su ulaganja u Kliničke centre? I Novi Sad, Niš koji smo već napravili, i Beograd, i Kragujevac. Ulagali smo u zdravstvo mnogo, ali ima nešto čime nisam zadovoljan. Pogledao sam jedno istraživanje koje je dobro i to su radili na pristojan način, sa dobrim uzorkom, da, recimo, sve daske za wc šolje da zamenimo, ne bi nas koštale 10.000 evra. Sitnica, a ljudi bi videli ogroman pomak. Naveo sam ovaj primer, mi sada kada govorimo, govorimo o velikim projektima i ljudi uvek žele o velikom da razmišljaju, ali nismo dovoljno vodili računa o onome zbog čega smo nekada zvali „ti si premijer za toalete“, a ja sam i sada kada sam otišao u Loznicu, ja ih svaki put iznenadim. Oni mi uvek naprave protokol kuda ću ja da idem, a ja uvek skrenem i odem do toaleta da vidim kako su uređeni. To je ono što nam je potrebno, tu su nam važni direktori, ali tu nam je važna i hitna reakcija Ministarstva. Dakle, da razumeju da je ta nabavka od 5.000 dinara, 10.000 dinara minimalna. Dajte da to uradimo, da naši pacijenti, naši ljudi, da naše deke i bake, da naši roditelji, naša deca, mogu da odu u toalet. I nije problem menjati ih na svakih 3, 4 meseca. Bolje da imamo dobro održavanje, da u to ulažemo, nego da pustimo da to propadne i da onda zbog toga kakvi su nam toaleti ljudi kažu, „pa čekajte, šta nas briga što imate najskuplje aparate kada nema osnovnih higijenskih uslova“. To su stvari koje još moramo da promenimo, a to je i menjanje naših navika. Inače, u zdravstvo smo toliko mnogo uložili da mi je teško da izračunam.
Dana Grujičić je pričala o gama nožu, skenerima…
– Dana je jedna divna žena i ona je fer po tom pianju, ona će uvek to da kaže. Bio sam sa gospođom Grujičić kada je otvarala i gama nož i x-nož, to je za neurološke zahvate, objašnjavali su mi to, iako ništa to ne znači nekome ko je laik, ali su mi rekli da je važno.
Država koja ulaže u zdravstvo i obrazovanje vodi računa o vitalnosti svoje nacije i o budućnosti svoje nacije.
– Tačno je, ali država koja ulaže u to, to je država koja ima novca. To je država koja ekonomski dobro funkcioniše. Da ljudi ne pomisle da je to zato što sam ja mnogo dobar, pa volim da to radim, a neki drugi su bili mnogo loši. Ne, to je zato što imamo mnogo više novca, to je zato što nam privreda mnogo bolje radi. To je zato što možemo da potrošimo novac na to i pokazalo se da to nije besmisleno. Pogledajte, samo da napravim jednu malu analizu, nama su u Covid bolnice pretvorene, podrazumeva se, Infektivna klinika, koju smo krenuli da renoviramo baš dve nedelje pre nego što je korona krenula. Sada će da krenu radovi valjda stvarno. Uradili smo u okviru Kliničkog centra više klinika i renovirali, računajući i Urgentni centar i sve drugo, Bolnica „Dragiša Mišović“, koja je preuzela verovatno najteži teret izgleda kao Spejs-šatl, ali smo to napravili pre godinu dana i ona je sa 26 respiratora došla do 160 respiratora. Možete zamisliti kakva je to razlika, koju su koristili i za poluintenzivnu, i za intenzivnu negu. Negde da samo daju kiseonik, a negde da priključe na aparat, da aparat diše umesto vas. Od zemunske bolnice, koja je bila ruina napravljena je fantastična bolnica, takođe I zvezdarska bolnica , KBC Karaburma uz koju je napravljena I COVID bolnica. Pančevačka bolnica izašla je iz krize jača nego ranije uz sve čestitke osoblju koje je požrtvovano radilo i nije izbegavalo svoje obaveze. Za te reforme je bio potreban ogroman novac, bile su potrebne reforme iz 2014., kada su ljudi mislili da sam jedan od političara koji ih laže. Mi tada stvarno nismo imali novca, jer su sve potrošili. Sada ljudi rade, uspeli smo da izlečimo zemlju. Ja nisam imao dilemu, uprkos tome što su me prijatelji iz sveta upozoravali da je to izuzetno opasna politička opcija. Bio sam svestan da je u pitanju opstanak države. Zahvaljujući tome, danas smo najbrže rastuća ekonomija Evrope, što je ekskluzivna vest za Televiziju Pančevo.
Ulaganje u Pančevo
Velika je priča o ulaganjima u Pančevo, gde je stvorena velika industrijska infrastruktura. Mnogo je uloženo u ovaj kraj i biće uloženo još više u narednom periodu. Za asfalitranje ulica, uređivanje fasada i Pančevo će biti fantastičan grad. Sledi izgradnja autoputa Beograd-Zrenjanin, što je važno za ceo Banat. Nadam se da ćemo za manje od 8 godina završiti i brzu magistralu ka Vršcu. Time se postiže da ljudi mogu da žive kao u Evropi. Kompanije koje su došle ostavljaće veliki novac samom Pančevu. Kvadrat životnog prostora u Pančevu nastaviće da raste.
U sve to mi ulažemo veliki novac, a lokalna samouprava se ponaša veoma profesionalno. Smatram da je država pokazala veliku odgovornost i da građani to vide. Naročito ćemo nastaviti da ulažemo u manja južnobanatska mesta, kao i u vraćanje naših vojnika u ove krajeve.
Kako se percepirali slom zdravstvenog sistema Italije izazvan epidemijom Covid-19 i da su joj Rusija i Kina prve pružile pomoć, dok solidarnost između zemalja Evropske unije nije postojala?
Za to su me svi napadali, ali ja kao predstavnik male zemlje nisam smeo da primetim tu istinu. Mi smo Italiji mnogo pomogli, iako se o tome nikada neće pričati. Vrednost te pomoći iznosi 8,1 milion evra, dok je de fakto ukupna cena te pomoći sa troškovima transporta zapravo iznosila oko 10 miliona. To je značajna pomoć od jedne male zemlje kakva je Srbija. Meni je važno da smo se mi snašli i uspešno nosili sa pandemijom i verujem da ćemo u narednom periodu moći da dodatno ojačamo naš zdravstveni sistem i da sačuvamo ljude, jer ko zna šta nas čeka u budućnosti.
Kada je u pitanju politika, bilo je i biće licemerja i dvostrukih standarda, ali na to morate da se naviknete.
Izveštaj “Freedom House” apostrofira Beograd zbog naročite saradnje Srbije i Kine
Sećam se kako su me optuživali da sam Sorošev čovek, a onda nas je Soroševa organizacija najgore napadala. On je glavni finansijer pomenute organizacije. U svakom slučaju mi imamo mnogo toga da radimo, mnogo toga da ispravimo i ja ne bežim od toga, ali ako vam izveštaj piše neko iz BIRN-a ja nemam na to da dodam ni jednu reč.
Bio sam naročito razočaran 2014. kada sam bio zabrinut zbog poplava, kada je za radove na maloj reci trebalo odvojiti veliki novac. Onda je BIRN izneo informacije kako se nešto kralo u ispumpavanju vode u Tamnavi. Mi smo to proverili, kao i Svetska banka i dokazano je da nije bilo krađe, već da je sve proteklo u najboljem redu. A onda su pojedinci iz Evropske komisije nagradili BIRN baš za te laži koji su izneli
Ja od tada nemam iluzija i ne očekujem ništa, već shvatam da je sve u skladu sa globalnim političkim interesima. Važno je da mi zbog sebe menjamo stvari, da imamo više demokratije, bolje uređeni pravosudni sistem.
Kako tumačite da je Tramp prestao da finansira svetsku zdravstvenu organizaciju?
Ne bih da komentarišem to, mi smo imali dobra iskustva sa Svetskom zdravstvenom organizacijom. Voleo bih da predsednik Tramp izađe iz krize i užasavam se kampanje koja se protiv njega vodi na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država. To kroz šta prolazi Tramp je prava golgota. Pogrešio ili ne pogrešio, uvek je kriv. Policajac koji je ubio Flojda je uhapšen, kao i drugi policajci koji to nisu sprečili. Mi ne znamo imena policajaca koji su tamo ubijeni u nemirima. Ta kampanja govori da su lažni tržišno orijentisani liberalni krugovi spremni da ulože veliki novac u kampanju protiv predsednika Sjedinjenih Američkih Država i da se bore protiv njega svim nedozvoljenim sredstvima. To je skandal nad skandalima i toga se svaki častan čovek grozi kada vidi.
Oni su čak našem fudbaleru dali otkaz jer im se nije svidelo šta je njegova žena izjavila. Kakve veze njegova žena ima sa tim kako on šutira loptu. To samo govori kakva se hajka vodi protiv onih koji nisu protiv predsednika Amerike. Ta žena ima pravo na svoj stav. Ako je počinila krivično delo, goni je. Ako nije, ne razumem o čemu se tu radi. Ja nikada neću da podilažem većini zato što je većina. Poštovaću većinu zato što je to demokratija, ali neću da joj podilazim, rekao je predsednik.
Kako tumačite da do 2012. godine nismo znali za bitke na Košarama, Paštriku?
Tako što su iz jednog centra naredili da više ne sme da se priča o tome kao agresiji, da su pravljeni zločini protiv Srba, već da se radi o intervenciji poput one kod stomatologa. Kao o kampanji, kao da je bila za neki muzički spot. Mi smo za dobre odnose za zemljama članicama NATO-a koji nas je bombardovao, ali bi da to nazovemo pravim imenom. Svakog 24. marta obeležavamo početak agresije i imali smo mnogo žrtava. Više od 2000 ljudi je poginulo i naše je da tim civilima, vojnicima i policajcima kažemo “hvala” za njihovu žrtvu na oltaru otadžbine. Mi to nećemo zaboraviti.
O Jasenovcu
Nama će se prvi put pojaviti film o Jasenovcu. Film na kojem ranije niko nije hteo da radi, jer niko nije hteo da se zamera bilo kome u regionu. Hvala Draganu Antonijeviću i njegovom timu što su se prihvatili tog posla. Važno je da naši ljudi znaju šta je bio Jasenovac. Koliko nam samo dece ne zna ništa o tome? Zahvaljujući filmu “Boj na Kosovu” koji je toliko kritikovan barem znamo nešto o tom događaju.
Taj film o Jasenovcu je uskoro gotov i biće pokazan javnosti. Verujem da će i umetničkom smislu biti odlično urađen, ali je i u istorijskom smislu važno da ljudi znaju kakve Biblijske razmere je imalo stradanje srpskog naroda sa obe strane Drine. “Istrebiti Srbe sistematski” bila je osnovna namera tog sistema i razlog da narod krene u pobunu, jer je hteo samo da ostane da živi u svojoj zemlji. Taj strah je bio užasan i ja sam zadovoljan što smo sa Republikom Srpskom uspeli da realizujemo ovaj projekat. Ne zaboravite da mi sa Republikom Srpskom nemamo nikakvih svađi i sukoba. Nikada više nismo pomagali ni u Crnoj Gori, ni u Republici Srpskoj. To je nešto što oni priznaju i o čemu govore.
Najvećim delom svoje istorije možemo i moramo da se ponosimo i svakako ne smemo da skrivamo činjenice da se neko ne bi naljutio.
Vaše viđenje o izjavama pojedinih političara o migrantima, 5G mreži
Ne bih da pričam o ljudima koji tvrde na mitinzima da je zemlja četvrtasta. Ako je četvrtasta morate da me odvedete na njen kraj i pokažite mi gde je taj ambis. U jednom mestu u Pomoravlju izašli su da demonstriraju protiv 5G mreže. Mi nemamo nijedan tender, nijedan stub sa 5G mrežom. Mi živimo u 21. veku, prekinite s tim i dajte da radimo nešto što vredi I nešto što ima smisla.
Jedino ozbiljno možemo da pričamo o migrantima. Svakako da nikome nije prijatno kada njihovim gradom idu ljudi koji su često nervozni, jer su na putu do ovde prošli pakao. To nije toliki problem, ali naša priroda je da verujemo praznim pričama.
Kako podići tercijalni sektor, naročito turizam?
Mi u smo u maju imali 40% povećanja broja gostiju u seoskom turizmu, dok je broj noćenja povećan za 150%. To pokazuje da ljudi šire svoje interese za svoju zemlju. Naša zemlja je divna. Nemamo more, ali nema ga ni jedna Austrija, pa ipak ima 10 puta veće prihode od turizma nego Hrvatska koja ima more. Mi možemo mnogo toga da ponudimo, samo nam treba novca i zato ćemo nastaviti da ulažemo, zato nudimo vaučere da bi ljudi išli što više.
Svi će vam reći da Vrnjačka banja ima manje turista nego Zlatibor, ali to nije istina. Ljudi prepoznaju ulaganje, jer je u banju uloženo 200 miliona evra u proteklom periodu. Ljudi su tu nepogrešivi.
Predsednik Aleksandar Vučić istakao je da je uprkos svim nedećama u martu plata bila 510 evra i ja verujem da će do 2025. stići do 900 evra. Za mene je, uz očuvanje mira i stabilnosti, to najvažnije.
Političke protivnike nisam ni pomenuo u emisiji. Ja verujem u rad, požrtvovanost, posvećenost i verujem u odgovrne ljude koji razmišljaju o sebi I svojoj budućnosti.
Imamo 40 mladih ljudi na listi, to je sveža krv puna entuzijazma i puna energije. Zato ćemo sve uraditi na podmlađivanju.
Uskoro je mom mlađem sinu treći rođendan, pa ću uzeti dan odmora u toku kampanje. Ćerka mi je završila osnovnu školu sa odličnim uspehom i na to sam ponosan. Stariji sin radi već više od godinu dana. Za mene je jako važno što je vredan radnik.
Želim da istaknem da ljudi ne beže od vrednog i marljivog rada, a tržište je to koje će odrediti cenu rada. Recimo, nama zavarivači zarađuju barem 80.000 dinara, a imamo fakultetski obrazovane sa značajno nižim platama. IT sektor brzo raste, u poljoprivredu ćemo ulagati sve više, posebno u stočarstvo i vinogradarstvo, što je važno za mnoge krajeve Srbije. Zaustavili smo pad, napredujemo i sada moramo da ubrzamo taj napredak.
