Kulturni centar Pančevo, zahvaljujući sredstvima Grada Pančeva i Filmskog centra Srbije, a posle 35 godina čekanja, završio je rekonstrukciju Dvorane. Novu sezonu, festivalske i redovne programe Kulturni centar će dočekati u novom ruhu.
Pogledajte i repertoar koji Vam je dostupan u novoj Dvorani Kulturnog centra Pančevo:
Od 4. do 7. oktobra i od 9. do 13. oktobra, u 17.30 i 20.30
TOMA
Režija: Dragan Bjelogrlić
Uloge: Milan Marić, Tamara Dragičević, Petar Benčina
Cena ulaznice: 350 rsd
Biografski film o Tomi Zdravkoviću, čoveku koga ne pamtimo samo po njegovim pesmama i načinu na koji ih je pevao, već i kao velikog boema – po ponašanju i u duši. Film slika impresionistički portret Tome Zdravkovića, koji prikazuje i njegove početke i vrhunac slave, njegove ljubavi koje su ga inspirisale prilikom komponovanja nekih od najvećih hitova, baš kao i odnos s velikim brojem prijatelja koje je imao u umetničkom miljeu tadašnje Jugoslavije.
Radnja se razvija u dve linije: 1991. pratimo kako se poznanstvo Tome i doktora koji započinje njegovo lečenje, pretvara u prijateljstvo. Druga linija prati Tomin život: od detinjstva u Pečenjevcima, preko poznanstva sa Silvanom Armenulić, koje će presudno uticati na njegovu karijeru ali i na privatni život, dostizanja neslućene visine popularnosti, ali i dna života.
Film pruža uvid i u živote poznatih umetnika tog vremena: Zorana Radmilovića, Mike Antića, Predraga Živkovića Tozovca i drugih.
To je priča o duši.
- oktobar, u 20.00, Dvorana
Premijera
PUCNJI U MARSEJU
Režija: Gordan Matić
Uloge: Svetozar Cvetković, Vladimir Aleksić, Tihomir Stanić, Strahinja Blažić, Đorđe Đoković, Nikola Šurbanović, Gordan Kičić, David Tasić Daf, Nikola Milojević, Ivan Tomić, Tamara Aleksić, Tamara Krcunović, Jovo Maksić
Film Pucnji u Marseju je sudska drama koja baca novo svetlo na tragičan i jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj i jugoslovenskoj istoriji koji se odigrao 9. oktobra 1934. godine – ubistvo kralja Jugoslavije Aleksandra u Marseju, na prijateljskom francuskom tlu.
Tema filma je ono što se desilo nakon atentata – hapšenje i suđenje trojici terorista, pripadnicima ustaškog pokreta, saučesnicima Vlade Georgijeva Černozemskog, pripadnika bugarske VMRO i glavnog atentatora na kralja Jugoslavije Aleksandra i ministra spoljnih poslova Francuske Luja Bartua. Od samog suđenja očekivalo se mnogo, a prvenstveno da se otkrije ko je zapravo stajao iza ubistva, ko je naručilac. Trojica terorista – Zvonimir Pospišil, Mijo Kralj i Ivan Rajić optuženi su za saučesništvo u atentatu. Ipak, promene koje se u periodu između atentata i početka suđenja dešavaju u Evropi, unose nespokoj i bojazan od mogućnosti da će ubice biti oslobođene, jer je pozadina celog procesa tajnovita i dirigovana od samog vrha kako francuske, tako i nove jugoslovenske vlasti.
Scenario je zasnovan na transkriptima sa suđenja u Eks an Provansu, koje je započeto 1935. godine, izveštajima sudskog izveštača Stanislava Vinavera i arhivskim materijalima o ovom događaju. Kombinacija različitih izvora, potreba da se materijali dramaturški uklope u slagalicu igranog filma, donela je neuobičajenu filmsku strukturu, ali i nesvakidašnje stilsko opredeljenje.
Kroz rekonstrukciju i dramatizaciju pravog procesa, ali i kroz ono što je izostavljeno tokom suđenja, ispričana je sudska drama najbliža istini o samom suđenju i epilogu po evropski mir.
Ova filmska priča otvara čitav niz pitanja o društveno-političkim događajima u tom turbulentnom istorijskom periodu, među kojima su: Da li je, zapravo, Drugi svetski rat počeo u Marseju 9. oktobra 1934. godine pucnjima na kralja Aleksandra i ministra Bartua? Da li bi Evropa i svet bili drugačiji da je sprečen atentat za koji su svi znali da se sprema?
Pored igrane rekonstrukcije onoga što se zaista odigralo na suđenju i odabrane arhivske građe, donosi, kao dramaturški važan element, pseudodokumentarne delove u kojima akteri događaja iz 1934. godine, govoreći direktno u kameru, objašnjavaju atmosferu tog vremena, kontekst i saznanja do kojih su naknadno došli.
Ova nesvakidašnja struktura filma otvorila je brojne mogućnosti da što detaljnije prikažemo šta se zaista dogodilo tog sudbonosnog dana i kasnije tokom istrage, rekao je reditelj Gordan Matić.
Film je snimljen u rekordnom roku, a snimanju je prethodilo skoro pet godina istraživačkog rada po arhivima Francuske, Austrije, Rusije i Srbije.
Svetska premijera filma Pucnji u Marseju bila je 5. avgusta, u okviru glavnog programa Filmskog festivala u Herceg Novom, a nakon toga je prikazan na Sarajevo film festivalu i Filmskim susretima u Nišu. Na sva tri festivala publika je izuzetno primila film. U srpskim bioskopima film počinje da se prikazuje 9. oktobra, na godišnjicu atentata.
Rediteljska eksplikacija:
Filmovi zasnovani na istinitim događajima oduvek privlače pažnju kako stvaralaca, tako i publike. Ima događaja koje kao društvo želimo da potisnemo i zaboravimo. Čini mi se da je istorija bila takva i prema ovom važnom događaju za kojeg danas mnogi smatraju da predstavlja početak II svetskog rata. Filmom „Pucnji u Marseju” pokušavam da odem korak dalje od reminiscencija istorijskih događaja, ali i od direktnog dokumentarističkog pristupa.
Narativno film ima dva sloja. Prvi, osnovni, nastao je na osnovu originalnih stenograma sa suđenja, do kojih sam došao tokom četvorogodišnjeg istraživanja. Rediteljski izazov je bio da kamerni deo filma uobličim u ritmički pitku priču čiji se sukob bazira samo na dijalogu. Drugi, onirički, nastao je na osnovu svedočanstava prisutnih na suđenju. Želeo sam da oni imaju izgled lažnog TV intervjua. Praveći ravnotežu između ove dve stilizacije, želeo sam da dođem do gledaoca naviknutog već sada na hibridne žanrove koje mu nude razni oblici vizuelne komunikacije i pružim mu istorijski vredan i verodostojan film kao dokument vremena.
21 – 24. oktobra, u 18.00 i 21.00, Dvorana
NEBESA
Režija: Srđan Dragojević
Uloge: Srđan Žika Todorović, Nikola Pejaković, Miloš Timotijević, Goran Jeftić
Novi film Srđana Dragojevića istražuje uticaj čuda na savremeno društvo. U pitanju je provokativna komedija o izazovima hrišćanstva u XXI veku i o tome kako prava, autentična čuda poslata ljudima s nebesa danas kod njih mogu da izazovu zabunu i često suprotan efekat. Radnja prati isprepletene sudbine šest glavnih likova u tri različita vremenska perioda (1993, 2001, 2026). Brojni likovi se pojavljuju iz priče u priču, prepliću i utiču jedni na druge u sve bizarnijim okolnostima. Film Nebesa je, po rečima reditelja, hrišćanska alegorija.
Reč je o tri Božja čuda u srednjovekovnom smislu, koja se dogode u današnje vreme, onako kao u vreme ranog hrišćanstva. Svi smo se posle pola veka komunizma i ateizma vratili na hrišćanstvo, ali još učimo da budemo hrišćani. Nekada učimo pomoću grešaka, a nekada učimo na smešan način, rekao je Dragojević.
Scenario za film Nebesa zasnovan je na prozi francuskog pisca Marsela Emea (1902–1967) i kombinuje crnu komediju s elementima fantastike.
Svetska premijera filma Nebesa u režiji Srđana Dragojevića bila je 5. avgusta u Švajcarskoj, i to u okviru glavnog takmičarskog programa (Concorso Internazionale) Filmskog festivala u Lokarnu. Nebesa su producirali Biljana Prvanović i Srđan Dragojević (Produkcijska kuća Delirium), a nastao je uz podršku Filmskog centra Srbije.
A EVO ŠTA MOŽETE POGLEDATI U GALERIJAMA:
Izložba
EKOLIBRIJUM
4 – 17. oktobra
Otvaranje: 4. oktobra, u 19.00, Foaje
Lepota i raznovrsnost živih bića oduvek su bili inspiracija umetnicima. Ovom prilikom grupa umetnika okupila se oko ideje da obeleži Svetski dan zaštite životinja i time doprinese većoj naklonosti i odgovornosti, kao i svesti da nismo sami na planeti, već da je delimo s tim divnim stvorenjima. Među izloženim delima biće dela slikara, vajara, grafičara, kao i umetnika multimedijalne umetnosti.
Radovi su tematski i podržavaju brigu o životinjama, kao i potrebu za zaštitom životinja i prirode uopšte, što je inače i program udruženja Ekolibrijum. U organizaciji događaja učestvuje i naša sugrađanka Svetlana Karović Deranić, čija je skulptura Leo postavljena u Narodnoj bašti, a plod je saradnje sa članovima udruženja.
Ekolibrijum je veoma aktivno udruženje i za par godina postojanja priredilo je više događaja i akcija kojima se trudi da unapredi svest javnosti u odnosu na napuštene životinje i skrene pažnju na potrebu očuvanja prirode.
JUBILEJ – 50 GODINA SALONA UMETNOSTI GALERIJE SAVREMENE UMETNOSTI PANČEVO (1971–2021)
- SALON UMETNOSTI PANČEVA – TRAGANJE
- oktobar – 26. novembar 2021.
Program otvaranja
Utorak, 26. oktobar, u 19.00
Narodni muzej Pančevo / svečana sala / Trg kralja Petra I 7
Otvaranje jubilarnog 50. Salona umetnosti Pančeva
Svečano obraćanje urednice programa, kustosa Ivane Markez Filipović i žirija 51. Salona s proglašenjem nagrađenih umetnika.
20.30
Galerija savremene umetnosti, Vojvode Živojina Mišića 1, Pančevo
koktel
- SALON UMETNOSTI PANČEVA – TRAGANJE
Narodni muzej Pančevo / galerija u prizemlju
Trg kralja Petra I 7, Pančevo
radno vreme: svim danima, osim nedelje i ponedeljka, 10.00 – 16.00
Umetnici:
Lora Abci
Anja Arambašić
Gorana Aća
Aleksandar Veljković
Jelena Vojvodić
Nikola Gajić
Lea Embeli
Andrea Kartali
Andrea Novićević
Uroš Ogrizović
Katarina Petrović
Isidora Stojanović
Jelena Stojanović
Nevena Stojinov
Ivan Šprehar
Selekcija: Vuk Vučković
JUBILEJ – 50 GODINA SALONA UMETNOSTI GALERIJE SAVREMENE UMETNOSTI PANČEVO (1971–2021)
Izlagački prostori:
Narodni muzej Pančevo / svečana sala / Trg kralja Petra I 7, Pančevo
radno vreme: svim danima, osim nedelje i ponedeljka, 10.00 – 16.00
Galerija savremene umetnosti, Vojvode Živojina Mišića 1, Pančevo
radno vreme: radnim danima, 9.00 – 13.00 i 17.00 – 20.00
Galerija Milorada Bate Mihailovića, Žarka Zrenjanina 1, Pančevo
radno vreme: radnim danima, 9.00 – 13.00 i 17.00 – 20.00
Foaje Kulturnog centra Pančeva, Vojvode Živojina Mišića 4, Pančevo
Autori / izlagači, dobitnici nagrada:
Slobodanka Šobota, Nada Onjin Žužić, Milivoje Đorđević, Branko Conić, Milenko Prvački, Stojan Trumić, Bosiok Doru, Jovan Vitomirov, Vladimir Tomić, Štefan Lačok, Vojkan Rupić, Sava Birta, Nadežda Novičić, Delia Prvački, Jonel Popović, Tomislav Suhecki, Vlastimir Madić, Milovan Panić, Predrag Bačkonja, Dragan Jelenković, Žarko Smiljanić, Stevan Markuš, Sava Barbuzan, Emil Sfera, Nikola Caran, Goran Pečenović, Srđan Radojković, Marija Ilić, Tomislav Stošić, Slobodan Vlajić, Darko Gajić, Ivana Rakidžić, Dejan Dimitrijević, Ivan Grubanov, Nenad Andrić, Nataša Teofilović, Milan Stankov, Biljana Bakaluca, Milena Maksimović, Živko Grozdanić, Stevan Kojić, Milan Jakšić, Larisa Ackov Palić, Ana Vilenica i Venelin Šurelov, Mihajlo Gerun, Slađana Dinić Đorđević, Bojana Stjepanović, Dragoslav Husar, Zdravko Mandić, Milica Murgić, Dušan Marino, Nebojša Jocić, Snežana Jovčić Olđa, Gorski Kabadaja, Jelena Miletić, Đerđ Ereš, Zvonimir Santrač, Nikola Dragaš, Aleksandar Stojković, Šeberle Šandor, Vesna Pavlović, Zoran Deranić.
Selekcija: Ivana Markez Filipović
Podrška:
Grad Pančevo, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Narodni muzej Pančevo.
MUZIKA
- ETHNO.COM
World Music Festival
Svetosavski dom u Pančevu
- septembar, u 20.00
Jelena Popržan (SRB/AT)
Aleksandar Jovanović Šljuka – Piano solo (SRB)
Dvorana Kulturnog centra Pančeva
- oktobar, u 20.00
Rođenice (SRB)
Širom (SLO)
Dvorana Kulturnog centra Pančeva
- oktobar, u 20.00
Tamburaški orkestar Pančeva (SRB)
Shira U’tfila (SRB)
Koncert
VOODOO PIANO DUO
Vuk Božilović i Dušan Grozdanović
- oktobar, u 19.00, Dvorana
Na programu dela: Ludwig van Beethoven – Varijacije na temu Valdštajn, Franz Schubert – Fantazija f-mol, Bedřich Smetana – Vltava, Camille Saint-Saëns – Danse Makabre
ulaz slobodan
VUK BOŽILOVIĆ
Vuk Božilović je jedan od najtalentovanijih pijanista svoje generacije. Rođen je 1993. godine u Beogradu. Počeo da se bavi muzikom s tri godine upisavši muzičko zabavište u Muzičkoj školi Davorin Jenko u Beogradu. Osnovno muzičko obrazovanje stekao je u Muzičkoj školi Petar Konjović, u klasi profesorke Milene Matijević, a Srednju muzičku školu Kosta Manojlović u Zemunu, u klasi profesorke Irene Oparov Dobrile, pohađao je od 2008. godine.
Sarađivao je s renomiranim profesorima i pijanistima kao što su Aleksandar Serdar, Aleksandar Madžar, Igor Lasko, Arbo Valdma, Baruh Meir, Stiven Kovačević, Ian Džouns i dr. Laureat je takmičenja Josip Slavenski u Beogradu, 2010. godine, kao i takmičenja Mihailo Vukdragović u Šapcu, 2011. godine. Iste godine osvojio je i prvu nagradu na Republičkom takmičenju u Beogradu. Laureat je takmičenja Davorin Jenko u Beogradu, 2012. godine, kao i Međunarodnog takmičenja u Nišu. Finalista je takmičenja Guarnerius i polufinalista takmičenja Isidor Bajić u Novom Sadu, 2012. godine. U okviru revije Šopenove muzike osvojio je drugo mesto i često nastupa na koncertima posvećenim ovom velikom kompozitoru. Učesnik je Boljšoj festivala ruske klasične muzike. Na takmičenju The first LSH Aisa Piano Competition u oktobru 2018. godine u Kini, osvojio je prvo mesto među 500 izvođača iz celog sveta.
U aprilu 2014. godine, u velikoj sali Kolarčeve zadužbine, Vuk je, pod palicom renomiranog dirigenta Bojana Suđića i u pratnji orkestra FMU, izveo Šopenov prvi klavirski koncert u e-molu. Nastupao je na koncertima i takmičenjima, kako u svim renomiranim koncertnim salama u Beogradu, tako i u većim koncertnim salama širom zemlje i inostranstva.
Često nastupa širom zemlje i regiona s maestrom Jovanom Kolundžijom prema kome oseća veliku zahvalnost na podeljenom iskustvu i prenetom znanju.
Osnovne i master akademske studije završio je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi pijanistkinje i profesorke Lidije Stanković, a 2020. godine diplomirao je na master studijama na College of Chinese and ASEAN Arts u Kini, u klasi renomiranog ruskog profesora i pijaniste Pavela Rajkerusa.
DUŠAN GROZDANOVIĆ
Dušan Grozdanović jedan je od najuspešnijih pijanista svoje generacije. Rođen je 1993. godine u Beogradu. Počeo je da svira klavir sa šest godina u klasi profesorke Olge Latković, u čijoj je klasi bio do četvrtog razreda osnovne škole. Školovanje je nastavio u klasi profesorke Dušice Radulović, a zatim i profesorke Zlate Maleš, kod koje je završio srednjoškolsko obrazovanje i diplomirao u Muzičkoj školi Kosta Manojlović u Zemunu.
Pohađao je master klasove renomiranih pijanista i profesora, među kojima se izdvajaju: Konstantin Bogino, Natalija Mladenović, Slavijuš Gadžijev, Lidija Bizjak, Sanja Bizjak, Nevena Popović, Aleksandar Serdar, Igor Lasko, Marija Đukić, Ninoslav Živković. Posebno se ističe saradnja s profesorkom Miroslavom Lili Petrović.
Tokom školovanja učestvovao je na brojnim međunarodnim i domaćim takmičenjima, dobitnik je mnogih nagrada i priznanja među kojima se izdvajaju – prve nagrade na takmičenjima: Nikolai Rubinstein Pariz 2002; Citta di Gorizia Italija 2003; Republičkim takmičenjima 2001, 2003, 2005, 2007; Međunarodnom takmičenju Davorin Jenko – Beograd, 2006, 2007, 2009. godine. Laureat je međunarodnog takmičenja Mihajlo Vukdragović Šabac 2007. godine.
Održao je više solističkih koncerata u salama Kulturnog centra grada Beograda, Muzičke škole Kosta Manojlović u Zemunu, Muzičke škole Stevan Stojanović Mokranjac, kao i u sali Guarnerius. Nastupao je na koncertima i takmičenjima, kako u svim renomiranim koncertnim salama u Beogradu, tako i u većim koncertnim salama širom zemlje i inostranstva. Osnovne i master studije završio je na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu, u klasi redovnog profesora Branka Penčića.
VooDoo piano duo
VooDoo piano duo sastoji se od dvojice izvrsnih mladih pijanista Vuka Božilovića i Dušana Grozdanovića. Duo je započeo saradnju krajem 2012. godine, na početku prve godine studija u klasi profesorke Sonje Lončar. Održali su dosad više od deset solističkih koncerata u zemlji i u inostranstvu. Prvi je održan 2014. godine u Galeriji Art-get, a naredne godine u sali Studentskog kulturnog centra u organizaciji Fakulteta muzičke umetnosti. U novembru 2015. godine održali su solistički koncert u sklopu festivala Keyboard days, na kome su nastupili kao jedini domaći izvođači. Krajem maja 2015. godine učestvovali su na FESTUM-u svirajući Sen-Sansov Karneval životinja, uz pratnju Beogradskih mladih simfoničara, pod upravom dirigenta Radana Jovanovića. Nastupili su na promenadnom koncertu, u velikoj sali Kolarčeve zadužbine, na koncertu katedre za kamernu muziku, 2017. godine, svirajući La Vals Morisa Ravela, kao i 2018. svirajući Lutoslavskog Varijacije na Paganinijevu temu kao najbolji studenti iz klase Sonje Lončar.
Godine 2017. učestvovali su na takmičenju San Donna di Piave u Italiji, gde su dobili diplomu i pehar za osvojeno treće mesto. Održali su i dva solistička koncerta u sali Muzičke škole Kosta Manojlović, koju su i pohađali, kao i u sali Muzičke škole Petar Konjović. Nastupali su i na koncertima u okviru festivala KULT, na koncertima u Paviljonu Cvijeta Zuzorić i u CLU Vuk Karadžić. Takođe, bili su učesnici Boljšoj festivala ruske klasične muzike. Dobitnici su prve nagrade na Takmičenju mladih pijanista u Nišu 2018. godine. U oktobru 2018. godine s velikim uspehom održali su 16 koncerata s orkestrom Beogradske filharmonije, u sali Beogradske filharmonije, pod dirigentskom palicom Feliksa Mildenbergera. U martu 2019. godine održali su solistički koncert u sali Studentskog kulturnog centra, takođe, solističkim koncertom su otvorili novu sezonu koncerata Centra lepih umetnosti Guarnerius, a krajem godine su izveli dva solistička koncerta u Čengduu, Kina.
U 2021. godini su s velikim uspehom održali dva solistička koncerta u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine, jedan u sklopu novog ciklusa i poslednji u sklopu tradicionalnih Promenadnih koncerata na Kolarcu. Dobitnici su nagrade Olivera Đurđević za najuspešniji kamerni ansambl, koju je Fakultet muzičke umetnosti 2018. godine po prvi put dodelio.
Pohađali su masterklas poznatog Bizjak dua, koji čine naše poznate pijanistkinje Lidija i Sanja Bizjak, kao i LP dua. Takođe, duo sarađuje s brojnim savremenim domaćim kompozitorima i dobitnici su sredstava SOKOJ-a uz pomoć kojih će snimiti kompakt disk s muzikom domaćih kompozitora.
Koncert
BEOGRADSKI GUDAČKI KVARTET
- oktobar, u 19.00, Dvorana
Nevenka Tatić – violina
Vladimir Vasiljević – violina
Ivana Gladović Erčić – viola
Dušan Stojanović – violončelo
Na programu dela: Isidore Žebeljan, Milane Stojadinović Milić, Vladimira Tošića i dr.
Program:
Petar Konjović (1883–1970) – Gudački kvartet u d-molu
Dejan Despić (1930–) – Menuet za gudački kvartet (iz Dubrovačkog divertimenta)
Svetislav Božić (1954–) – Gudački kvartet Tragovi
Branka Popović (1977–) – Out of Nowhere za gudački kvartet
Beogradski gudački kvartet se svojom uspešnom koncertnom angažovanošću i širokom medijskom zastupljenošću uvrstio u red vodećih srpskih kamernih ansambala. Kvartet je nastupao u svim većim gradovima naše zemlje. Učestvovao je na međunarodnim festivalima BELEF, Kalemegdanski sutoni i Jesen na Čukarici u Beogradu, Međunarodnom festivalu kamerne muzike u Nišu i Mokranjčevim danima u Negotinu. Kvartet je bio i rezidencijalni ansambl Memorijala Isidor Bajić, 2010. godine, u Novom Sadu.
Beogradski gudački kvartet nastupa i na međunarodnoj sceni. U regionu je nastupao na festivalu Jesenske muzičke svečanosti u Skoplju i Barskom ljetopisu. Imao je nekoliko uspešnih turneja u Italiji i Nemačkoj, a 2005. godine je gostovao u Vašingtonu, po pozivu Asocijacije Orfelin, a u saradnji s Ministarstvom kulture Srbije.
Beogradski gudački kvartet ostvario je niz trajnih snimaka za Radio-televiziju Srbije i izdao je četiri CD-a. Rad kvarteta je dug niz godina podržavao Sekretarijat za kulturu Beograda, u okviru više projekata, a sarađivali su i s Centrom za muziku Kolarčeve zadužbine, Beogradskim kuturnim centrom, Jugokoncertom, Madlenijanumom i brojnim centrima za kulturu u Srbiji.
Repertoar Beogradskog gudačkog kvarteta čine dela klasične literature za gudački kvartet, ali i savremene kompozicije, kao i dela drugih muzičkih žanrova prilagođenih kvartetskom izvođenju. Poslednjih nekoliko godina posebno je usmeren na izvođenje kompozicija srpskih autora, kako savremenih, tako i dela iz bogate srpske muzičke baštine. U tome ih podržava, kroz projekte, SOKOJ – Savez muzičkih autora Srbije. Kvartet je nastupao i na Međunarodnom festivalu tribina kompozitora, u Beogradu, 2019. godine.
Nevenka Tatić je diplomirala violinu na FMU u Beogradu, u klasi profesora Rajka Dojčinovića. Magistrirala je u klasi profesora Dejana Mihailovića, na Akademiji umetnosti Novi Sad. Usavršavala se u Moskvi kod profesora Grigorija Žislina. Osvojila je brojne nagrade na republičkim i saveznim takmičenjima. Usavršavala se na majstorskim kursevima Pavela Vernjikova i Vartkesa Bojadžijana. Održala je brojne solističke resitale s pijanistima Tatjanom Šurev, Vesnom Pantović, Jovankom Ristić i Ivanom Melešom. Nastupa u duu s profesorom FMU u Beogradu Dejanom Stošićem. Koncert-majstor je Kamernog orkestra Beogradska simfonijeta. Radi kao profesor violine u Muzičkoj školi Dr Vojislav Vučković u Beogradu.
Vladimir Vasiljević je diplomirao violinu 1992. godine na Muzičkoj akademiji u Pragu, u klasi profesora Jiržija Tomašeka. Nakon studija nastupao je kao koncert-majstor Kamernog orkestra Komnenius i stalni član Kamernog orkestra Solisti di Praga u Pragu. Po povratku u zemlju, od 1995. godine zaposlen je u Muzičkoj školi Mokranjac u Beogradu. Od tada, uporedo s radom u školi, angažovan je i kao kamerni muzičar, stalni član kamernih orkestara Dušan Skovran, Kraljevski gudači Svetog Đorđa, s kojima je nastupao i kao solista, i mnogih drugih manjih kamernih ansambala (Trio Aperto, gost Trija Pokret, itd). Dobitnik je nagrade za pedagoške rezultate ZMBŠS-a. Predsednik je i jedan od osnivača Udruženja Mokranjac.
Ivana Gladović Erčić je pohađala Srednju muzičku školu Isidor Bajić u Novom Sadu, odsek violina, u klasi profesorke Nine Nikolov. Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek viola, u klasi dr prof. Dušice Polovine. Dobitnica je Univerzitetske diplome Univerziteta Novi Sad. Za postignute rezultate tokom studija nagrađivala ju je EUROBANK-a. Stipendista je Vlade Republike Srbije – Fonda za mlade talente. Sarađivala je s mnogim svetskim dirigentima kao član Vojvođanske filharmonije, Beogradske filharmonije, Simfonijskog orkestra RTS-a, sa Sarajevskom filharmonijom. Dugogodišnji je član Kamernog orkestra Kraljevski gudači Svetog Đorđa, s kojim je ostvarila mnogobrojne turneje po Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, na čelu s našim eminentnim violinistom Sretenom Krstićem. Aktivan je član Beogradskog gudačkog kvarteta i Gudačkog trija Čarobne žice. Stalno je zaposlena u Umetničkom ansamblu Ministarstva odbrane Stanislav Binički.
Dušan Stojanović, violončelista, diplomirao je na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu. Po završetku studija, pohađao je majstorsku klasu violončela kod profesora Majkla Flaksmana (SAD) i kao redovan student postdiplomskih studija kod istog profesora, stekao je diplomu koncertanta, na konzervatorijumu u Šafhauzenu u Švajcarskoj. Usavršavao se na majstorskim kursevima kod pedagoga Danijela Šafrana, Borisa Pergamenšikova i Frederika Lodeona. Bio je prvi čelista Kamernog orkestra Beogradska simfonijeta, s kojim i dalje povremeno nastupa, a od 2003. godine je prvi čelista i solista Kraljevskih gudača Svetog Đorđa. S ovim ansamblom je učestvovao na više turneja u inostranstvu i snimio je CD kao solista u delima M. Marea i F. Kuprena. Godine 2013. diskografska kuća MASCOM izdala je i CD na kome se pojavljuje kao solista. Nastupao je kao solista i sa Simfonijskim orkestrom RTS-a i Simfonijskim orkestrom Umetničkog ansambla Stanislav Binički. U saradnji s pijanistkinjom Radmilom Stojanović izdao je i dva CD-a s kompozicijama za violončelo i klavir srpskih i francuskih kompozitora. Od 2001. godine je stalno zaposlen kao vođa deonice violončela i solo čelista Simfonijskog orkestra RTS-a, a od 2018. godine je i gostujući solo violončelista orkestra opere Madlenijanuma.
Najava:
- PANČEVAČKI DŽEZ FESTIVAL
4 – 7. novembra 2021.
SCENA
- oktobar, u 19.30, Dvorana
Atelje 212
64, Tena Štivičić
Režija: Alisa Stojanović
Uloge: Hana Selimović, Miloš Timotijević, Vladica Milosavljević, Jelena Đokić, Ivan Jevtović, Vladislav Mihailović, Denis Murić
Posle internacionalnog uspeha drame Tri zime, premijerno izvedene u National Theatre u Londonu i ovenčane najprestižnijom svetskom nagradom za dramske autorke na području engleskog jezika Susan Smith Blackburn, Atelje 212 postavlja novu dramu autorke Tene Štivičić 64, u režiji Alise Stojanović. Ova drama trebalo je da bude premijerno izvedena u Beogradu istovremeno s premijerom njene drame Love and Apocalypse, napisane po narudžbini za londonsko pozorište Arcola, ali je ta premijera pomerena do ponovnog otvaranja britanskih pozorišta.
Od Evropske autorske nagrade i Nagrade za inovativni dramski tekst (Heidelberg Stuckemarket, 2008) za dramu Fragile, Tena Štivičić je jedna od najcenjenijih autorki u evropskim pozorištima. Osim u Nemačkoj, Austriji, Velikoj Britaniji, Turskoj, Švajcarskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, dve njene drame (Dvije i Svici) izvedene su i u Beogradu, upravo u Ateljeu 212.
U drami 64 Tena Štivičić razotkriva intimu savremenog bračnog para koji se lomi pod teretom očekivanja. Onih sopstvenih, izneverenih, međusobnih, i onih koje im nameće društvo.
Na pragu četrdesetih Eva i Danijel trebalo bi da su situirani, stabilni i ostvareni, konačno spremni da zasnuju porodicu, ali na svim životnim planovima nagrizaju ih emotivne, finansijske i egzistencijalne nesigurnosti. Činjenica da ne uspevaju da naprave dete i da moraju da se upuste u proces vantelesne oplodnje, primorava ih da preispitaju i svoju vezu, i sebe same, i sva svoja uverenja. Situacije u koje ih to dovodi su smešne i bolne, dirljive i ponižavajuće, apsurdne i inspirativne.
PROGRAM ZA DECU
DEČJA NEDELJA 2021.
Subota, 9. oktobar, u 12.00, Dvorana
Predstava za decu
LEPOTICA I ZVER
Pozorište lutaka Pinokio Beograd
Tekst: Igor Bojović
Režija: Miroslav Lekić
Scenografija: Veljko Despotović
Kostim: Jelisaveta Tatić Čuturilo
Muzika: Tomo Babović
Maska: Sendy Kumalakanta
Uloge: Marina Dimitrijević/Teodora Marčeta, Borko Sarić, Goran Popović
Trajanje: 45 min
Uzrast: 5 – 12 god
Predstava Lepotica i zver u kombinaciji maske, glumačke igre i video-projekcije, na duhovit način priča poznatu bajku o ljubavi koja se rađa između Najlepše međ’ najlepšim i Zverske zveri. Kako je Zver zapravo razmaženi princ na koga je bačena kletva, to stvara niz komičnih situacija, u kojima učestvuje i dvorska luda Skakutalo. Muzičke numere u predstavi su u formi video-spotova.
Nedelja, 10. oktobar, u 12.00, Dvorana
Animirani film za decu (sinhronizovan)
LUKA
Režija: Enrico Casarosa
Glumci: Stribor Čolić, Srđan Čolić, Uroš Jovčić, Nebojša Milovanović, Vanja Milačić, Boda Ninković
Trajanje: 100 min
Distributer: MCF MegaCom Film
Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=H6DC45OWqx0
Nova priča za decu i odrasle iz Disney studija, od Enrica Casarose, dobitnika Oskara.
Nedelja, 10. oktobar, u 18.00, krug u Gradskom parku
Koncert
DEČJI HOR VOKAL KIDS
Hor Vokal kids dugi niz godina s velikim uspehom vodi dirigent i muzički pedagog Jelena Cvetić. Malo je gradskih manifestacija i programa koje oni nisu oplemenili svojim uvek novim i zanimljivim repertoarom, sjajno osmišljenim izgledom, dobro uvežbanim nastupom i šarmom koga imaju i za izvoz. Ukoliko ih do sada niste čuli, evo snimka jednog od njihovih poslednjih nastupa na festivalu BUDI. NEDOSTAJE LINK
Svi programi u okviru Dečje nedelje su besplatni, ali je broj mesta ograničen. Karte za pozorišni i filmski program mogu se podići na blagajni Kulturnog centra na dan programa, biletarnica KCP-a tel: 013/440-944
POZORIŠNI MATINE KCP-a SUBOTOM U PODNE
Subota, 9. oktobar, u 12.00
LEPOTICA I ZVER
Pozorište lutaka Pinokio Beograd
Besplatne karte za ovu predstavu u okviru Dečje nedelje mogu se podići na blagajni Kulturnog centra na dan programa od 11.00 sati.
Subota, 16. oktobar, u 12.00
ZVEZDAN
Putujuće dečje pozorište Zvezdica Zrenjanin
Režija: Tatjana Reljin
Dramatizacija i tekstovi songova: Tatjana Reljin
Lutke, scenografija i likovna oprema: Blagovesta Vasileva
Muzika: Vladimir Agić Aga
Uloge: Miljan Vuković, Tatjana Reljin
Cena ulaznice: 300 rsd
Dramsko-lutkarski komad Zvezdan Jiržija Štrede spada u najizvođenije u evropskim pozorištima za decu. Čuvena češka škola lutkarstva, kao jedna od najstarijih, podstakla je i pozorišta na našim prostorima da dešifruju dotle neviđeni poetski teatarski jezik. Jezik, gde je nadrealizam-realizam u svetu lutaka, sa svim svojim nebrojenim znakovnim i metaforičnim izražajnim mogućnostima. O usamljenosti jedne Zvezde na nebu, njenoj radoznalosti i potrebi za upoznavanjem nečeg novog i drugačijeg, o nesnalaženju i snalaženju u drugačijem svetu od onog kojeg poznaje, o otkrivanju prijateljstva i ljubavi daleko od svog oblaka, do spoznaje koliko smo svi različiti, a ipak povezani u svemiru nevidljivim nitima… O svemu tome Jirži Štreda poetično i nežno piše u svom Zvezdanu, za sanjare i maštare, za decu i pesnike. Za glumce pozorišta za decu, koji su i sanjari, i deca, i pesnici. I, naravno, za naše pozorište kome smo 1995. godine dali ime Zvezdica. Iz pijeteta prema Jiržiju Štredi, a trudeći se sve ove godine da idemo za svojom Zvezdom vodiljom. Predstava je namenjena deci predškolskog i nižeg školskog uzrasta.
Subota, 23. oktobar, u 12.00
MARKO U ZEMLJI IGRAČAKA
Pozorište Hajde, obraduj dan Beograd
Režija: Tatjana Milanov i Nikola Marković
Tekst: Tatjana Milanov
Scenografija: Tatjana Milanov i Tanja Žiropađa
Glumci: Nikola Marković / Aleksandar Radević, Tatjana Milanov / Đurđa Pavlović, Aleksanar Raičević
Muzika: Zoran Nestorović i Konstantin Acevski
Kostim: Svetlana Zojkić
Lutke: Zorana Mihajlović
Maske: Zoran Stojanović
Uzrast: 2 – 10 god
Cena ulaznice: 300 rsd
Marko je veseo, šarmantan i maštovit dečak. Jednoga dana Vila snova ga povede na divno putovanje. Umesto u svom krevetu, Marko se budi u zemlji igračaka, gde se susreće sa svojim omiljenim igračkama s kojima, kako je otkrio, može i da razgovara. Od Šašavka, Veselog mede i balerine Mine saznaje da je zemlji igračaka potrebna njegova pomoć.
Predstava je zanimljiva, edukativna, zabavna i šarolika.
Subota, 30. oktobar, u 12.00
KRALJ LAVOVA
Allegretto Teatar Vršac
Uloge: Marija Pantin, Petar Kokinović, Katarina Orešan, Bojan Simić
Trajanje: 45 min
Uzrast: 3 – 10 god
Cena ulaznice: 300 rsd
Pozorišna predstava za decu Kralj lavova motivisana je predivnom Diznijevom pričom za decu koja govori o odrastanju i životu lava Simbe. Radnja se dešava u Plemenskoj zemlji, a glavni lik je budući kralj lavova Simba.
Četvrtak, 28. oktobar, u 12.00
Predstava za decu (za organizovane posete škole)
JA SAM AKIKO
Koprodukcija Dečje scene Pođi tuda… KCP-a i Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade
Petak, 29. oktobar, u 19.00
Predstava za decu (za građanstvo)
JA SAM AKIKO
Koprodukcija Dečje scene Pođi tuda… KCP-a i Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade
Predstava Ja sam Akiko, nastala po motivima istoimenog romana Stefana Tićmija, u režiji Milje Mazarak sa Sofijom Mijatović u glavnoj ulozi, a u koprodukciji Dečje scene Pođi tuda… Kulturnog centra Pančeva i Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade, suočava nas s fenomenom usamljenosti kod dece i odrastanjem u porodici sa samo jednim roditeljem – kao kompleksnom, ozbiljnom i važnom temom za koju smatramo da nije dovoljno zastupljena, kako u književnosti, tako ni u pozorištu za decu.
Predstava, kroz vizuru unutrašnjeg doživljaja sveta devojčice Akiko, nudi drugačiji pogled na period odrastanja i sazrevanja. Drugačiji po tome što merilo lične vrednosti nije u tome koliko Akiko ima prijatelja ni ko su oni, da li ona pripada nekim popularnim društvenim grupama, koliko se njeno mišljenje uklapa u mišljenje većine, kao ni to koliko porodica u kojoj odrasta liči na one iz bajki. Predstava pokazuje da usamljenost sama po sebi ne mora da bude strašna već može da bude i lepa, uzbudljiva, inspirativna i kreativna. Akiko je primer kako svako ponekad može sam sebi da bude zabavan i dobar drug.
Autorski tim predstave:
Rediteljka: Milja Mazarak
Dramaturškinja: Isidora Milosavljević
Kompozitor: Nikola Dragović
Scenografkinja: Mina Miladinović
Dizajner svetla: Nikola Marinkov
Kostimografkinja: Biljana Grugur
Asistent kostimografkinje: Miloš Janjić
Scenski govor: Miloš Lazarov
Dizajnerka plakata: Maja Babić
Organizator i producent: Branislav Radovanović
(BUDI Festival – Bijenale dečjeg umetničkog izraza, Dečja scena Pođi tuda… Kulturnog centra Pančeva)
Koproducentkinja: Sonja Petrović (Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade)
REČ REDITELJKE MILJE MAZARAK
Predstava „Ja sam Akiko”, od lepeze tema iz Tićmijevog romana, u prvi plan stavlja odnos deteta i roditelja, kroz priču o odrastanju bez jednog roditelja i o dečjoj usamljenosti. U predstavi se starija Akiko, kroz uspomene koje vadi iz „svojih kofera”, priseća ključnih događaja iz detinjstva i prevazilazi svoje unutrašnje sukobe nastale upravo iz odnosa s roditeljima, što je nekako neminovnost i tačka u kojoj smo svi isti. Takođe, Akiko nije obična devojčica, ona je drugačija od svojih vršnjaka, ona je mudra i zatvorena u svom svetu, ali slobodna i hrabra u svojim mislima, idejama i stavovima, i kao takva, predstavnica je svih različitosti koje ovaj svet u kojem živimo čine bogatijim. Akiko je poput Malog princa – ne voli brojeve, nema godine, ne veruje u granice i podele, i uprkos preporuci da je predstava za decu uzrasta iznad sedam godina, ona poziva i sve one koji se osećaju „odraslo” da takođe pogledaju predstavu.
REČ DRAMATURŠKINJE ISIDORE MILOSAVLJEVIĆ
Akiko je kreativna, mudra, puna magije devojčica i na prvi pogled njoj sve polazi za rukom. Ona preokrene svaku situaciju u igru, u zabavu i u pobedu. Akiko ne mari za godine, Akiko ne mari za meridijane, Akiko ne mari za ocene, Akiko čak ne mari ni za tuđa mišljenja. Kao takva, Akiko je uzor. Pomalo čak i nedostižni uzor. Međutim, u njoj postoje nemiri. Skriveni su duboko i tek ponekad neki nemir krikne iz nje. Upravo ti nemiri Akiko čine stvarnom. Čine je sličnom nama. Ona tada prestaje da bude nedostižna posebna Akiko i postaje jedna od nas. Ona koja nas razume, koja nas čuje, koja nas vidi i oseća.
Kao dramaturškinji bilo mi je važno da u predstavi zadržimo jezik romana Stefana Tićmija zbog kog je Akiko toliko upečatljiva, ali me je u isto vreme zanimalo šta se krije iza tih dovitljivih i duhovitih rečenica. Upravo u njima smo našli njene, na prvi pogled, skrivene strahove, čežnje i usamljenosti. I upravo tada smo našli pozorišni jezik naše Akiko. Tada je Akiko mogla da izađe pred publiku, pred sve nas i da nam ispriča svoju priču, otkrivajući i samoj sebi, razloge zbog kojih je oduvek bila drugačija. Tek tada je Akiko mogla da stane pred nas i gledajući u svoju dušu, ispriča zbog čega nije uvek bilo lako biti drugačiji.
REČ AUTORA ROMANA STEFANA TIĆMIJA
Proces stvaranja ove predstave je melemast i lekovit. Preobražaj doživljavamo i mi i tekst: iz dana u dan, od probe do probe. Sve što imamo da kažemo ili prećutimo nalazi se u koferima. A oni su puni magije. Akiko se oseća komotno u Sofijinoj koži, kaže ostala bi tamo hiljadu, hiljadu godina.
Preporučeni uzrast: 10+
Prva premijera: 25. maj 2021. (Kulturni centar Pančeva, u okviru BUDI Festivala, Pančevo)
Druga premijera: 22. avgust 2021. (Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade, Bačka Palanka)
KNJIŽEVNE PROMOCIJE
- oktobar, u 19.00, Foaje
Književni kafe
Predstavljanje knjige priča Srneća leđa Ana Marije Grbić (Geopoetika)
Učestvuju: Ana Marija Grbić, Jasmina Topić
Šta čini nečiji život vrednim pripovedanja? Neobičnost. U redu, takav odgovor je samorazumljiv, uobičajen, predvidljiv, očekivan… Da bi se pripovedalo o bilo čemu, regularni poredak tog „bilo čega” mora biti poremećen, iščašen, „ispao iz zgloba”. Mora se, dakle, pričom potvrditi njegova neregularnost, i tu priliku nije propustio nijedan pisac otkad je sveta i veka, i svrbljive potrebe da se ljudske misli skrase na papiru, u nekakvoj vražijoj formi.
Ali, šta s običnošću? Kako o njoj pripovedati? Kako učiniti junacima (ako je to dobar pojam, jer tu nikakvog „junaštva” nema) one koji se ni po čemu ne izdvajaju, one koji ne privlače ničiju pažnju nego čame u svojim malim, anonimnim životima, avaj, tako nalik životu svakog od nas? Ana Marija Grbić se u knjizi fascinantnih, maštovitih priča iz ljudske svakodnevice, s obećavajuće iznađenom, iznenađujućom kovanicom u naslovu jednog od ciklusa „Skorosmrtnica” (na sreću, ni današnji pesnici, poput AMG, nisu zaboravili na obavezu da „kuju reči”), sva predala nastojanju da u običnosti vidi uzvišenost, tragičnost, grotesku, komičnost, smeh u suzama, prepuštajući se gotovo karnevalskoj raspojasanosti jezika. O čemu god da pripoveda, a neizostavno je reč o neobičnoj običnosti (to je iskupljujuća sintagma), Ana Marija Grbić čini to s inventivnošću poetske mikroskopije života. I za rezultat imamo knjigu „Srneća leđa”, koja se čita od korica do korica, u jednom dahu, pa opet iz početka. Da bi se, u krajnjem zbiru, i u slučaju „Srnećih leđa” potvrdilo prastaro pravilo da je uspela kratka priča mnogo duža nego što na prvi pogled izgleda. Takoreći roman, sveden na svoju suštinu.
