Republika Srbija priprema plan za korišćenje novog, čistog resursa – “zelenog” vodonika, u energetici i industriji. Između ostalog potencijal za proizvodnju „zelenog“ vodonika ima i Rafinerija nafte u Pančevu.
Srbija ima određene resurse za orijentaciju ka vodoniku, ali i nedovoljno razvijenu infrastrukturu i tehnologije, i to bi trebalo da se promeni donošenjem i primenom Vodonične strategije.
Nacrt Vodonične strategije Srbije do kraja aprila biće predstavljen privrednicima, od kojih se očekuje uključivanje u izradu finalnog dokumenta.
U naredne dve, tri nedelje nacrt strategije biće predstavljen privrednicima u Valjevu, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Pančevu i Nišu.
Kako iz Privredne komore Srbija ističu, naša zemlja i ovaj resurs želi da uključi u naš energetski miks, koji je važan segment za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte.
“Zeleni” vodonik u razvijenim zemljama ima primenu u industriji, saobraćaju i energetici, a jedna od najzastupljenijih metoda njegovog dobijanja je elektroliza.
„Kroz tehnologiju vodoničnih gorivih ćelija napajaju se vozila. Iz njega se, energetskom efikasnošću od 40 do 60 odsto, proizvodi električna energija, dok je u kombinovanoj proizvodnji električne i toplotne energije efikasnost i do 80 procenata,“ objašnjava Dušan Stokić iz PKS.
On navodi da se vodonik koristi u gasnoj mreži od jedan odsto zapremine u Holandiji, a do 10 procenata u Nemačkoj. Srbija ima određene resurse za orijentaciju ka ovom resursu, ali i nedovoljno razvijenu infrastrukturu i tehnologije.
„Potrebno je da prođe određeno vreme kako bi se razvile i tehnologije kod kompanija koje imaju potencijale kao “Rafinerija nafte Pančevo” ili “Eleksir”. Važno je da se sagleda i šta je potrebno od razvoja kapaciteta u smislu kadrova“, kaže Stokić.
“Zeleni vodonik” je alternativno gorivo, prepoznato kao izvor čiste energije, koje doživljava procvat na globalnom nivou. Cena “zelenog vodonika” iz elektrolize na mestu proizvodnje procenjuje se između tri i 7,5 evra po kilogramu ili od 90 do 225 evra po megavatsatu.
Takođe, očekuje se da će do 2030. godine cena proizvodnje “zelenog vodonika” pasti oko 30 odsto zbog povećanja kapaciteta za energiju iz obnovljivih izvora.
