U petak, 24. juna sa početkom u 20 sati, u Kulturnom centru Pančeva u okviru pratećeg programa 20. Bijenala umetnosti, biće održana projekcija najnovijih ostvarenja Golden Pixel Cooperative. Reč je o udruženju za pokretne slike, umetnost i medije, koje je aktivno i u izložbenom i u kinematografskom kontekstu. Osnovano je u Beču, u Austriji, iz potrebe da se deluje kolektivno u pretežno individualnom kulturnom pejzažu.
U okviru programa 20. jubilarnog Bijenala umetnosti, biće prikazano šest radova/filmova, umetnika i umetnica koje deluju u okviru udruženja Golden Pixel Cooperative: „Svet je plav po ivicama“ Iris Blaueštajner i Kristine Moderbaher, „Tečna zemlja“ Enar de Dos Rodrigez, „Biblioteka senki“ Marlis Pešl, „Kamenje“ Katarine Svobode, „Savršene čestice (x kWh)“ Simone Obholcer i „Staze I–III“ Lize Trutman.
Golden Pixel Cooperative je udruženje zasnovano na održivim strukturama i stoga se novi članovi postepeno uključuju. Golden Pixel Cooperative trenutno čine: Iris Blauensteiner, Mirjam Bromundt, Antonia Rahofer, Enar de Dios Rodríguez, Nathalie Koger, Luiza Margan, Olena Nevkrita, Simona Obholzer, Bárbara Palomino Ruiz, Christiana Perschon, Marlies Pöschl, Mona Schvitzer, Miae Son, Viktoria Schmid, Katharina Swoboda, Liza Truttmann i Agnes Wazola.
Prema njihovim rečima, udruženje Golden Pixel Cooperative neguje osnaživanje i solidarnost omogućujući razmenu i podršku između umetnika, kulturnih radnika, prosvetnih radnika i mislilaca. Kolektivno rade na projektima koji imaju različite formate kao što su projekcije, izložbe, simpozijumi i publikacije. Cilj im je da angažuju u širokom spektru publike i da sarađuju sa različitim kulturnim organizacijama i inicijativama. Nastoje da dele resurse i infrastrukturu, teže inkluzivnim formatima učešća i gradnji na zajedničkom znanju.
Više o filmovima:
Iris Blaueštajner i Kristina Moderbaher: „Svet je plav po ivicama“
16:9, boja, stereo, 15 min, AT, 2021.
„Šta da ti kažem o svetu u kome živim?“ Obraćajući se svom nerođenom detetu, narator pokušava da nađe odgovore delom kroz klaustrofobične slike protkane ličnim beleškama o trudnoći u vremenima pandemije. Zasnovan na sećanju iz detinjstva, eksperimentalni kratki film se proteže od hladnoratovske gvozdene zavese, do takozvane „izbegličke krize“ i ponovnog zatvaranja granica tokom kovida-19. Teksture zidova se zatvaraju, zamagljuju se pikselizovanim mapama, stvarajući subjektivni portret nove stvarnosti i njenog sveta digitalizovane slike.
Enar de Dos Rodrigez: „Tečna zemlja“
32 min, AT/ES, 2021.
Iako okeani čine više od 70% Zemljine površine, do danas je istražen samo veoma mali deo morskog dna. Međutim, poslednjih godina mapiranje ovih prostora se ubrzalo usled različitih ekonomskih, geopolitičkih i naučnih interesa, odlučnih da izgrade „novi kontinent“ koji će se istraživati i eksploatisati pod morem. „Tečna zemlja“ je video-esej koji za svoju tematsku osu uzima dno okeana i njegovu trenutnu kartografiju da govori o kolonijalizmu, ekologiji i predstavljanju.
Oblikovano širokim spektrom pronađenog materijala – od ilustracija prve svetske okeanografske ekspedicije, do trenutnih tehnologija i vizija vezanih za okeansko dno – „Tečna zemlja“ funkcioniše kao podsetnik na tečnu zemlju koja nas, u stvarnosti, održava i sačinjava. Štaviše, to je poziv da se ne poštuje stabilnost proizvoljnih, ekstraktivnih i ograničavajućih linija koje se povlače preko prostora. Kao i svaki drugi oblik znanja, „Tečna zemlja“ nam nudi i niz zagonetki.
Marlis Pešl: „Biblioteka senki“
7 min, AT, 2021.
U bliskoj budućnosti, podaci se više ne pohranjuju u centrima podataka već u DNK biljaka. Tokom prezentacije baze podataka austrijskog proizvođača mobilnih telefona po imenu Cian, film nas slučajno vodi do druge, nevidljive „biblioteke“ – „biblioteke senki“, koja se nalazi na nekim biljkama. Video govori o tome kako se efekti globalno nejednakih proizvodnih odnosa upisuju u biljke, migriraju sa biljkama i tako se usidre u kolektivno pamćenje.
Tekst u drugom delu videa zasnovan je na pesmama kineske pesnikinje Dženg Sjaoćung, koja se u svom radu bavi uslovima života i rada kineskih gastarbajtera. Saundrek filma („Paprat“ od Majlis) zasnovan je na sonifikaciji električnih struja u biljkama.
Katarina Svoboda: „Kamenje“
8 min, AT, 2021.
Većina sirovina koje se koriste u pametnom telefonu izvlače se iz zemlje. Velike količine kamenja najpre se iskopaju, a zatim da se teško obrađuju da bi se izvukli elementi potrebni za pravljenje telefona. Neke od ovih grubih stena, iz kojih se mogu izvući elementi kao što su paladijum, tantal, litijum i retki zemni metali, prikazani su na video-snimku. Naučnica ispituje ovo kamenje pod mikroskopom i deli apstraktni pogled na „unutrašnje pejzaže“ pametnog telefona. Video se završava eksperimentom – nakon što se pominje početak lanca snabdevanja sirovinama pametnog telefona sa kamenjem, eksperiment se fokusira na kraj korisnog veka trajanja uređaja.
Simona Obholcer: „Savršene čestice (x kWh)“
9:16 min, boja, nemi film, 6 min, AT 2021.
Snežne padavine stvaraju posebnu vrstu pejzaža. Beli pokrivač prekriva sve, sve dobija novu površinu. Snežni pejzaž je veoma emocionalizovan pejzaž koji se reprodukuje na mnogo načina i iza kojeg se, u vreme globalnog zagrevanja, krije mnogo tehnologije. U „Savršenim česticama (x kWh)“ kompjuterski generisana priroda oponaša prirodni fenomen. Sneg pada bez prestanka, nekad više, nekad manje. Umetnikove ruke pružaju se ka „prirodnom spektaklu“ u iščekivanju slučajnog, kratkotrajnog kontakta.
Pahuljice su, međutim, digitalno generisane i nemaju veze sa materijalnim svetom. Čestice koje izbacuje emiter ne ostavljaju nikakav trag na slici čiji su deo postale. Fizički kontakt ostaje mentalni eksperiment.
Liza Trutman: „Staze I–III“
20 min, AT, 2021.
Na početku istorije filma, pejzaži koji se brzo kreću proganjali su rane bioskope kao „fantomske vožnje“. Tada su kamere postavljene na vozove vizuelno osvajale navodno netaknuta područja velikom brzinom, sada mobilni radio-signali kontrolišu naš tehnološki pogled i zalaze u ruralna područja. „Staze I–III“ traže tragove, prateći nekadašnju deonicu „Išlerbana“ (Ischlerbahn) između gradova Mondze i Štrobl. Tokom digitalne fantomske vožnje sadašnjosti prelazimo preko pejzaža, spajamo veze, gledajući unapred u fragmentima i unazad u vremenu. Pitamo kako nevidljivi signali putuju, kako se manifestuju u pokretnim slikama i zašto sada gledamo u mobilne telefone umesto u ekran u bioskopu.
Facebook
RSS