Svi znamo da je naša planeta ugrožena! Stoga imamo potrebu da pomognemo našoj planeti i damo svoj doprinos, tako sto ćemo pošumiti urbane sredine koje su umnogome osiromašene stablima drveća zbog hiperurbanizacije!
Vaš najveći doprinos će biti, da uradimo ono sto najbolje znamo, a to je: da zajedno sadimo stabla drveća, koje će sutra našoj deci obezbediti kiseonik, i biti prirodni respiratori!
I da pozovemo svakog dobronamernog da sledi naš primer. A to ste upravo VI, dragi prijatelji!
Pozivamo Vas da zajedno sa svojim porodicama i prijateljima, u svojim dvorištima ili u slobodnom prostoru, posadite svoj hlad!
Nema veće sreće od one kad posle mnogo godina sednete u hlad drveta sa svojim bližnjima, niti većeg ponosa od onoga kada kažete “ovo drveće smo MI zasadili!” Zamislite Vaše dete kako sa svojim detetom sedi isto tako ponosno u njihovom hladu.
Zato Vas pozivamo da zajedno sa nama zasadite svoje porodično stablo, svoje drvo života!
Pozivamo i partnere, male i velike firme, državne i lokalne institucije i sve koji mogu da pomognu da ova plemenita akcija uspe.
SADRŽAJ PAKETA:
Svaki prijavljeni aktivista će dobiti paket koji se sastoji od:
- 1 sadnice,
- uputstva za sađenje,
- table za upisivanje imena aktiviste i datuma sadnje,
- table obeležene imenom partnera
Obaveza svakog aktiviste je da:
- zasadi sadnice,
- fotografiše se,
- pošalje administratoru fotografije i lokalitet sadnje
Kada dobijemo fotografije mi ćemo:
- obavestiti partnera o izvršenoj sadnji,
- objaviti fotografije na sajtu akcije i na društvenim mrežama
- uneti link zasađenog drveta na kartu Srbije
Evo naših malih nagovaranja – Neki od razloga zašto da posadite svoj hlad:
- Ljudi izdišu ugljen dioksid, drveće ga upija. Prirodna veza koja održava svet.
- Da nema drveća Zemlja bi postala otrovna za sve.
- Čovek godišnje udahne oko 9,5 tona vazduha, u kome kiseonik čini oko 23 %, tj. oko740 kg kiseonika.Da bi se proizveo kiseonik za jednu osobu potrebno je oko 7-8 stabala.
- Četiri stabla bukve za sto godina mogu da obezbede jednom čoveku kiseonik za osamdeset godina života.
- Jedno drvo četinara (bora, smrče, jele…) površinom svojih listova kiseonikom koji proizvede može da pokrije i do 120 ari. Zato je svako drvo ustvari deo pluća naše planete.
- Svetske šume apsorbuju oko 119 milijardi tona ugljen-dioksida godišnje, a atmosferi daju 86 milijardi tona kiseonika.
- Drveće prečišćava zemljište. Drveće apsorbuje štetne supstance i ponaša se kao filter, čineći je pogodnom za rast drugih biljaka.
- Šumovitost u Srbiji iznosi 0,3 ha po stanovniku.
- U Rusiji 11,11 ha po stanovniku, Norveškoj 6,93 ha, Finskoj 5,91 ha, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj po 1,38 ha
- Moskva ima 96 parkova i 18 vrtova, 4 botanička vrta, 100 km² šuma i 450 km² zelenih površina.
- 51% površine Beča je pod zelenilom. Najveći bečki park ima površinu od 2400 hektara, a Prater 600 hektara. Pod vinogradima u Beču je 700 hektara zemljišta.
- Drveće sprečava i zaustavlja eroziju.
- Poplave koje su se dogodile 2014. godine bile bi daleko manje da je pošumljenost bila veća. Mnogi naši gradovi bi pretrpeli daleko manju štetu.
- Šume su činilac stabilnosti klimatskih elemenata i pojava i imaju veliki uticaj i na stabilnost svih ekosistema.
- U šumama Srbije živi 80% našeg biodiverziteta.
- Šume igraju bitnu ulogu u prečišćavanju vazduha od prašine i čestica koje dospevaju u atmosferu. Bukova šuma površine 1 ha može da primi 68 tona prašine i čađi, samo jedno stablo divljeg kestena može da zadrži 80 kg aerosola i 120 kg prašine godišnje. Četinarska šuma od 1 ha za godinu dana filtrira od 30 do 35 tona prašine, a lišćarska šuma 50-76 tona.
- Za dezifenkciju jednog manjeg grada dovoljan je 1 ha kleke koja godišnje emituje u atmosferu oko 30 kg materija sa baktericidnim dejstvom.
- Po jednoj studiji objavljenoj u časopisu „Urbano i ekološko planiranje“, stanovnici Londona koji žive u ulici sa drvoredom koriste mnogo manje antidepresiva nego oni koji su okruženi zgradama i drugom infrastrukturom.
- Drveće je izvor sreće! Dokazano je da blizina zelenih površina pozitivno deluje na ublažavanje stresa kod gradskog stanovništva. Kako tvrde naučnici, u trenucima tuge, neraspoloženja i loših misli, najveću utehu može da pruži drvo, odnosno njegova raskošna krošnja.
- Drveće čuva naš novčanik štedeći energiju, leti za hlađenje, zimi za grejanje. Ulice sa drvoredom su leti nekoliko stepeni hladnije, a zimi nekoliko stepeni toplije.