Parastosom u crkvi, pomenom i polaganjem venca na spomenik Mihajlu Pupinu, uz poštovanje epidemijskih mera, u Idvoru, opština Kovačica, obeleženo je osamdeset šest godina od smrti slavnog naučnika.
Pomenu su, pored žitelja Idvora, prisustvovali predstavnici opštine Kovačica i Doma kulture „Mihajlo Pupin“, „Fondacije Mladen Selak“, regionalnog centra za mlade talente „Mihajlo Pupin“ iz Pančeva, počasni građani Idvora. Meštani Idvora sa ponosom podsećaju na sve ono čime nas je Pupin zadužio, kao i na to da je pre sto godina Zrenjanin velikana svetske nauke poglasio svojim počasnim građaninom.
Stara osnovna škola u Idvoru bila je muzej posvećen Pupinu sve do 2014. godine, kada je zatvoren. Ministarstvo kulture i informisanja 2018. godine opredelilo je 2018. godine 1,9 miliona dinara za rekonstrukciju, a konačno je sređena i potrebna dokumentacija. Biće kompletno renovirana, a urađeno je i idejno rešenje nove interaktivne izložbene postavke.
Logističku podršku daje i republički Zavod za zaštitu spomenika kulture. Dok stara škola ne bude obnovljena, svi koji žele da saznaju više o Pupinu, mogu pogledati izložbenu postavku u Narodnom domu ili da posete Pupinovu rodna kuća.
O Mihajlu Pupinu
Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. u selu Idvor, opština Kovačica, u Banatu. Otac Konstantin (Kosta) i majka Olimpijada, zemljoradnici, imali su desetoro dece, 5 sinova i 5 kćeri.
Posle završene osnovne i, delimično, srednje škole u jesen 1872. pošao je na školovanje u Prag, u Češku gde je nastavio šesti razred i prvi semestar sedmog razreda realke. Učio je vrlo neuredno zbog učešċa u sukobima češke i nemačke omladine i tugovanja za zavičajem. U svojoj 20. godini odlazi u SAD. Pošto je uvek bio ponosan na svoj zavičaj, kako bi istakao svoje rodno mesto, po dolasku u Ameriku je svom imenu dodao reč Idvorski.
Pupin je prvih pet godina po dolasku u SAD živeo veoma teško. Radio je kao fizički radnik, istovremeno pohađajuċi Kuperovu večernju školu. U jesen 1879. godine položio je prijemni ispit na Kolumbija koledžu u Njujorku. Kao primeran učenik oslobođen je plaċanja školarine, a veċ na kraju prve godine dobio je dve novčane nagrade (iz grčkog i matematike). Uglavnom se izdržavao prihodima od podučavanja lošijih učenika i fizičkog rada.
Po završetku školovanja 1883. godine dobio je diplomu prvog akademskog stepena Bachelor of Arts, a dan pre toga primio je američko državljanstvo. Dobio je odmah stipendiju, kao odličan student, za studije matematike i fizike u Kembridžu u Velikoj Britaniji (1883-1885), a zatim u Berlinu (1885-1889), gde je doktorirao iz oblasti fizičke hemije, sa temom: „Osmotički pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji“.
Svoju nastavničku karijeru i naučnu delatnost započeo je 1889. godine kao nastavnik fizičke matematike u odeljenju za elektrotehniku na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, gde je punih četrdeset godina radio kao nastavnik i profesor. Patentirao je 34 pronalaska.
Dobitnik je brojnih naučnih nagrada i medalja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta. Tokom svog naučnog rada, izneo je brojne važne zaključne vezane za polja bežične telegrafije, telefonije, višestruke telegrafije, rentgenologije, a zaslužan je i za razvoj elektrotehnike. Bio je i jedan od osnivača NASA.
Pupin je bio i uspešan pisac. Za svoje autobiografsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka“ (naslov u originalu: „From Immigrant to Inventor“), objavljeno 1923. godine, godinu dana kasnije 1924. godine dobio je Pulicerovu nagradu.
Pupin je bio izuzetno prisan prijatelj predsednika Sjedinjenih Američkih Država Tomasa Vudroa Vilsona, koji je jula 1918. godine, na centralnoj svečanosti povodom četvrte godišnjice austrougarske objave rata Kraljevini Srbiji, uputio istorijsku poruku , tog dana pročitanu u crkvama širom SAD, poruku koja je zauzela udarna mesta na stranicama velikog broja dnevnih novina.
„… Taj je plemeniti narod odgovorio na napad. Tako čvrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemlje deset puta veće po broju stanovništva i vojnoj moći, i tek kada su tri puta proterali Austrijance, i nakon što su Nemačka i Bugarska pritekle u pomoć Austriji, bili su primorani da se povuku preko Albanije. Iako je njihova zemlja bila opustošena i domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio slomljen…“, rekao je Tomas Vudro Vilson, lični prijatelj srpsko-američkog velikana svetskog glasa Mihajla Pupina, a kroz odnos sa njim i čitavog srpskog naroda. Tada je 28. jul proglašen „Srpskim danom“ u SAD.
Pupin nikada nije zaboravio i nije se odrekao starog zavičaja i pomagao je i Idvor i Srbiju i Jugoslaviju na sve moguċe načine. Bio je oženjen Amerikankom Sarom Katarinom Džekson iz Njujorka. Imao je sa njom ċerku Varvaru, udatu Smit. Umro je 12. marta 1935. u Njujorku i sahranjen na groblju Vudlaun u Bronksu.
