Prof.dr Tanja Jovanović, virusolog i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, objasnila je na TV Prva kada se prave greške, pa pacijenti dobijaju rezultate da su negativni odnosno pozitivni na koronu.
- Prva greška može da se desi kod uzorkovanja, ako se cevčica ne gurne dobro. Virusi žive u ćelijama. Zato bris mora energično da se uradi. Druga karika je transport. Radi se o RNK virusu, on je vrlo osetljiv i mora da se čuva u frižideru. Na kraju može da se ukaže greška i u laboratoriji, rekla je dr Jovanović i dodala da se uzorak uzima dva puta, drugi put posle 24 sata.
Objasnila je da iz uzorka mora da se izvadi RNK, koji mora da se prevede u DNK molekul pa se tek onda rade dodatna ispitivanja. Brisevi se prvo obrade, iz njih se izvuče materija, koja se stavlja u aparat za ispitivanje pozitivnosti na virus. Ona je dodala da laboratorije koje rade otkrivanje virusa, rade neprestano.
- Postoje laboratorije koje rade 24 sata identifikaciju ovog virusa. Problem nastaje oko transporta uzoraka. Lekar koji radi dijagnostiku mora da bude prisutan i pri uzorkovanju. To su veoma komplikovane stvari koje ljudi ne mogu da razumeju. Brže od ovoga što trenutno radimo, ne može, istakla je dr Jovanović.
Objasnila je i potrebu da se rade dva testa, da bi se proverilo da li je virus u organizmu napredovao, jer postoji mogućnost da se virus promeni i u samom uzorku.
- Mi koristimo tekstove koji imaju 90 odsto specifičnosti i koji su sigurni. Mi smo uveli validaciju testova, pre svake dijagnostike. Znači sve se proverava. Dva testa se rade, da bismo videli da li je u organizmu virus napredovao. Postoji mogućnost da se virus promeni i u samom uzorku. Mi gledamo to da li je pozitivan ili nije pozitivan uzorak. Kada virus uđe u pluća i tu se sakrije onda rezultat može biti negativan. Kod takvih pacijenata je potrebno da se uzorci uzmu iz donjih disajnih puteva. Ali, to je zabranjeno, rekla je doktorka Tanja Jovanović.
