Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Cveti, dan kada je Isus Hrist svečano ušao u sveti grad Jerusalim.
Cveti uvek padaju u nedelju, dan nakon Lazareve subote (Vrbice), šeste nedelje Velikog posta i nedelju dana pred Uskrs.
Ustanovljen je u Jerusalimu krajem 4. veka kao uspomena na poslednji, carski i svečani ulazak Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu.
Tom prilikom narod ga je, čuvši glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog, dočekao kao Cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća, noseći u rukama cveće i palmino lišće.
U Srbiji su Cveti i istorijski praznik. Na Cvetnu nedelju 1815. godine vojvoda Miloš Obrenović podigao je u Takovu Drugi srpski ustanak, protiv osmanlijske vlasti.
Običaj je da dan počne umivanjem vodom u koju su na Vrbicu potopljeni cvetovi kao bi ukućani bili rumeni i zdravi. Na Cveti e bere cveće, ali se ne unosi u kuću, nego se ostavlja u dvorištu u posudi sa vodom.
Nekada se na Cveti ceo dan mladi šetali okićeni cvećem. Momci su pravili bukete za devojke, a svaki cvet imao je svoje značenje.
Vernici sutra ulaze u poslednju sedmicu Vaskršnjeg posta, nedelju stradanja, smrti i vaskrsenja sina božjeg.
