Tragedija koja se odigrala na Karlovom univerzitetu u Pragu, gde je mladić David Kozak (24) ubio najmanje 14 osoba i ranio preko 30, otvorila je brojna pitanja. Ovaj nemili događaj, nažalost, neodoljivo podseća na pucnjavu u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, koja je 3. maja ove godine potresla region.
Nakon pucnjave u Beogradu, deo srpske opozicije iskoristio je ovaj tragičan događaj u političke svrhe, ne upućujući ni saučešće, niti posetivši porodice stradalih. Kampanja pod nazivom „Srbija protiv nasilja“ proistekla je iz protesta građana koji su se okupili kako bi iskazali tugu zbog stradanja dece, zbog strašnih zločina u Ribnikaru i Mladenovcu, da bi ubrzo deo opozicije prepoznao svoju šansu i iskoristio skup u političke svrhe. Perfidno, iz prikrajka pod parolama „Ovo nije politički protest“ su brzo prešli u političke zahteve, gde je fokus na konkretnom smanjenju nasilja izostao.
Sada, kada se Prag suočava sa sličnom tragedijom, postavlja se pitanje da li će ličnosti poput Marinike Tepić, Dragana Đilasa i Miroslava Aleksića pokrenuti kampanju „Češka protiv nasilja“? Hoće li se naći neko u Češkoj ko bi, poput dela srpske opozicije, iskoristio ovakve tragedije za politizaciju i lične interese? Koliko smo videli, nikome u Češkoj to nije palo na um da pokrene i da iskoristi tragediju, već se tamo sada svi solidarišu sa žrtvama.
U Srbiji su nakon majske tragedije kritike upućene i na račun predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, a osporavane su čak i njegove posete „Ribnikaru“. Međutim, kada su se pojavili dokazi o njegovoj poseti, ti isti kritičari nisu pokazali interesovanje za porodice stradalih, koje su bile u centru pažnje samo državnih predstavnika.
Tragedija u Pragu, gde je Kozak, naoružan AR-15 puškom, izveo masakr, ostavlja otvorena pitanja o načinu na koji se politika suočava sa nasiljem. Da li će se u Češkoj pojaviti slična politička manipulacija tragedijom, ili će se naći humano i odgovorno rešenje za ovakve krizne situacije? Pamćenje i poštovanje žrtava treba da budu iznad političkih igara i manipulacija, ne samo u Srbiji već i svuda u svetu.
Da li je iko nakon Praga reagovao pokretanjem priče u pravcu da treba da padne češka vlada? Naravno da nije. Da li Đilas, Aleksić i Marinika misle da treba da padne češka vlada? Naravno da ne. Licemerno da licemernije ne može biti.
Koliko je tek licemerna Evropa, prepuna nasilja, kada imamo u vidu da nam se licemerni predstavnici Evropske unije (EU) i pojedinih evropskih država neprimereno mešaju u unutrašnje stvari, pa čak i otvoreno podržavaju listu Srbija protiv nasilja.
Iste te osobe neće isporučivati Češkoj zahteve da njena vlada podnese ostavku nakon tragedije i neće raditi na tome da sruše češku vlast pod parolom borbe protiv nasilja i na talasu monstruozne zloupotrebe tragedije. Možda bi to i učinili, ali ne iz humanih razloga, već samo u slučaju kada bi u Češkoj bila vlast koja je suprotstavljena njihovim geopolitičkim interesima. Pošto to trenutno nije slučaj, obzirom na to da za razliku od prethodnih godina, imaju u Češkoj poslušnu i vladu i predsednika, nikom iz licemerne Evrope neće pasti na um da ovu strašnu tragediju zloupotrebljava.
Za razliku od Češke u Srbiji su monstruozno zloupotrebljene tragedije u političke svrhe
U Srbiji ne samo da su ovakve tragedije zloupotrebljavane, već su i same pristalice Đilasove koalicije otvoreno više puta priznali da su zloupotrebili tragediju i da im je najmanje bilo do žrtava, a najviše do političkih demonstracija. Tako je advokat opozicione provenijencije Božo Prelević svojevremeno izjavio da je na tim protestima ,,protiv nasilja“ kako je rekao ,,najbolja žurka“ a Đilasova ideološkinja Biljana Lukić je u predvečerje izbora napisala da je dan masakra u Ribnikaru bio za njih pozitivna prekretnica i dan ustanka u Srbiji.
Nema ništa odvratnije nego kada moralne nule od kvazipolitičara zloupotrebe ljudsku nesreću da bi skuplili političke poene. Kao i u slučaju Koste Kecmanovića, tako i juče u Pragu, reč je o individualnim zločinima, psihopata-monstruma, koji ne mogu da se predvide i za koji ni država ni društvo ne mogu biti odgovorni. Samo što će kada su u pitanju zemlje poput Češke taj jedini normalan rezon da se uvaži, dok u slučaju Srbije ćete imati druge aršine, jer mnogi hoće da iskoriste ma koji događaj samo da oslabe srpsku državu i njeno rukovodstvo.
Zabrinjavajuće je što su za takve podle stvari našli domaće saučesnike poput Dragana Đilasa, Marinike Tepić, Mikija Aleksića i ostalih, koji su, nažalost, formirali političku koaliciju i program zahvaljujući jednom Kosti Kecmanoviću.