Molekularni biolog Gordan Lauc preneo je istraživanje iz „New England Journal of Medicine“, koji se, kaže, smatra ozbiljnim izvorom informacija.
- Ovaj virus koji uzrokuje COVID-19 živi vrlo dugo na raznim površinama. Najgora je, čini se, plastika na kojoj je vijabilan i nakon dva dana. Dakle, ako neko kašlje u ruku i onda dira mleka, jogurte, pakete toaletnog papira ili sl. u prodavnici, ako nemate sreće i naletite na takvo pakovanje i nakon dva dana, možete doneti virus kući. Trgovci, pazite šta radite. Ako je neko sumnjiv, šaljite ga odmah kući, jer će inače vaša prodavnica postati izvor zaraze…, napisao je Lauc na svom Fejsbuku.
Dakle, čim izađete iz prodavnice, pre nego sednete u automobil, odmah obavite dezinfekciju ruku. Naime, kroz trgovine prođu stotine i stotine ljudi i to su trenutno najveća okupljanja. A virus, kako su već upozorili naučnicni, može dugo živeti (satima i danima) na plastici, metalu. To, naravno, uključuje ambalažu u trgovinama ili pak kolica koje su dirale stotine osoba, piše Slobodna Dalmacija.
Naravno, ne treba da stvarate mesečne zalihe, ali isto tako ne treba ni da idete u prodavnice svaki dan.
2. Izujte se
Kad se vratite iz prodavnice, apoteke, bolnice ili nekog drugog javnog mesta onda se najpre u hodniku izujte, presvucite, ne ulazite u obući i odeći u kojoj ste bili napolju u druge prostorije u stanu.
Odeću ne tresite, niti je naslanjajte na druge stvari. Možete je staviti na pranje ili na vetrenje. Dezinfekcijskim sredstvom na bazi alkohola poprskajte ključeve, telefon, novčanik. Ruke dobro operite sapunom i toplom vodom.
3. Treba li dezinficirati ambalažu?
Stručnjaci navode da se virus više sati i dana može zadržavati na plastici i drugim materijalima, stoga zalihe koje ste kupili (ako nisu kvarljive) možete odložiti u neku drugu prostoriju, recimo ako imate špajz i tek dan posle raspakovati i uneti u kuhinju. Plastične i druge površine na ambalaži možete prebrisati u rastvoru sapunice, a tu krpu posle oprati na visokoj temperaturi ili baciti.
– Pranje sapunom trebalo bi pomoći. Iako sapun i voda neće ubiti sve klice, čišćenje sapunom trebalo bi biti delotvorno u uklanjanju koronavirusa i ostalih mikroba s površine – napisao je „Njujork tajms“ u svom vodiču.
Za brisanje ambalaže hrane navodno se može koristiti i sirće, iako se ne zna ubija li viruse i u kojoj meri.
Prirodni antiseptici nemaju tako snažna antimikrobna svojstva kao sintetički, ali su skoro netoksični, nemaju nuspojava i ekološki su opravdani.
4. Brišite dodirne površine
Nakon što operete ambalažu s hranom, operite ruke, a krpu s kojom ste brisali površine ili bacite ili odmah operite.
Najmanje dva puta dnevno čistite sve dodirne površine: radne površine, pametne i druge telefone, POS uređaje, tastature, konzole, računare i druge dodirne površine koje koristi veći broj osoba.
Svaki dan čistite svoj dom uobičajenim deterdžentom za domaćinstva i vodom. Posebno često čistite dodirne tačke kao što su ručke na vratima, ručke na prozorima, slavine u toaletima i kuhinjama, tipke vodokotlića, daljinske upravljače, prekidače za struju i zvona na vratima.
