U javnosti nije mnogo poznato da je čuveni pisac bajki Hans Kristijan Andersen boravio u Pančevu. On je to svoje putovanje opisao u „Bazaru jednog pesnika“, knjizi koju je objavio pre 180 godina (1842).
Ovaj putopis je objavljen i u Srbiji (2007) u izdanju Srpske književne zadruge, u prevodu Sofije Bilandžije i Mirne Stevanović. Knjiga se bavi putovanjem Hansa Kristijana Andersena kroz Evropu i Orijent od oktobra 1840. do jula 1841. godine.
O Pančevu je napisao:
„…Pančevo je grad za koji se govori da je u njemu običaj da se i mladi i stari, čak i siromasi, šminkaju. Kada tamo dame plaču nad romanima, možete da izbrojite sve prave suze, jer se vide kao crvene fleke na belim listovima knjige“.
Na putovanju kroz Srbiju osim Pančeva, posetio je Zemun, Beograd… Evo šta je o tome pisao:
„Bilo je jutro, sve je bilo sunčano. Predeo je ravan. Sa leve strane je livada sa stražarnicama, podignutim na direcima, da stražare ne bi odnela reka čim naraste; s desne strane Zemun, običan trgovački grad; ka istoku, tvrđava Beograd sa svojim minaretima, a to su najčudnije karakteristike orijentalne fizionomije. Tvrđava sa džamijom nalazi se na vrhu jedne niske padine, a oko nje je grad, koji se proteže ka Dunavu i Savi, a s druge strane ga omeđuje velika hrastova šuma: Beograd ima 14 džamija, desni deo grada je turski, centralni i levi su srpski“, opisuje Andersen beogradsku panoramu u „Bazaru jednog pesnika“.
I druga izdaleka vidljiva zdanja u Beogradu Andersen predstavlja kroz priče o nacionalnom oslobođenju.
„Ispod, tamo gde se Sava uliva u Dunav, nalazi se oronula kula, Nebojša, što znači „Ne boj se!“; sa ovih otvora su u Dunav bacani leševi pogubljenih. U ovoj kuli u najdubljoj tamnici u koju je prodirala voda bio je zatočen plemeniti knez Jevrem Obrenović, brat kneza Miloša; on je u otvorenoj borbi naterao pašu da izruči zarobljenike. Uspomene koje se vezuju za ovom mesto, probudile su pomisao na šumskoga trola koji steže svoje jake noge oko vrata princa Agiba, kako nam pripoveda bajka. Pre pogledu na ovaj jezivi propali toranj čini mi se kako osećam da me vlažni zidovi stežu poput trolovih nogu. Kakve se samo strahote vezuju za ovaj prizor koji sada pred nama leži ispunjen najlepšom sunčevom svetlošću, sa svežim zelenim drvećem, suncem obasjanim minaretima, kupolama i kućama s crvenim krovovima“, zapisao je Andersen u svojim putopisima.
Andersen: Srbija je velika šuma u kojoj žive drijade
Andersen je Srbiju uporedio sa ogromnom hrastovom šumom u kojoj žive drijade, šumske nimfe.
„Da, ovde se nalazi veliki forum drijada s moćnim uspomenama i dubokim narodnim pesmama. Zeleno drvo je sveto ovom narodu; kažu, ko poseče drvo, uzima život… Koliko je u ovim šumama lišća, toliko je pesme na usnama ovog naroda. I kao što bujne zelene grane podsećaju Danca na njegova zelena ostrva, ove ga pesme podsećaju na njegove balade… I Srbin voli svoje šume, kao Švajcarac svoje planine, kao što Danac voli more. Pod krošnjama drveća svake godine su se izaslanici gradova sastajali s knezom Milošem; drveće je natrkiljavalo sudnicu! Pod ovim drvećem igraju mlada i mladoženja! Drvo se bori kao sam ratnik protiv neprijatelja Srbije; mirisno zeleno drveće nadvija se nad decom što se igraju, mirisno zeleno drvo je nadgorbni spomenik starcu. Ove zemlja šuma zelena je grana osmanskog drveta, ali grana je za skoro satrulelo drvo vezana samo tanušnim končićem, ta grana je pustila koren i želi hrabro da raste, kao što jedno od najboljih kraljevskih stabala Evrope ima pravo da raste“, napisao je Hans Kristijan Andersen u svom putopisu.
Hans Kristijan Andersen, tvorac mnogih bajki koje su obeležile detinjstvo generacija dece širom planete, rođen je na današnji dan, 2. aprila. Ovaj dan obeležava se kao Međunarodni dan knjige za decu, njemu u čast.
