Srpska reprezentativka Jelena Terzić, rođena Pančevka, uspela je da odbrani zlato u Istanbulu i tako postane trostruka svetska šampionka u paratekvondu.
Terzićeva je prethodno svetsko zlato osvojila 2017. godine u Londonu i 2019. godine u Antaliji. Takođe, 2018. godine, u Plovdivu je osvojila i titulu evropskog šampiona.
Jeleni se ponovo ostvarila želja da se na Svetskom prvenstvu, zahvaljujući njoj, intonira himna „Bože pravde“.
„Uvek idem na zlato, pa tako i sada. Sve drugo me ne interesuje. Drago mi je da sam trijumfovala, volim da slušam našu himnu i posebno mi je drago da sam uspela da ispunim ovu svoju želju“, čuvena je izjava Terzićeve.
Jelena Terzić je 2017. godine imala veliku želju da obiđe fudbalski klub Partizan za koji navija. Tada je upoznala ceo tim Partizana, a zatim im je ispričala priču o svom životu, o borbi i ideji da ništa nije nemoguće.
„Ispunila mi se želja posle toliko godina. Volim Partizan od malena. Da mi neko kaže evo ti sve na svetu nikad ne bih navijala za drugi klub“, prvo je što je Jelena rekla igračima Partizana.
Igrala je fudbal do 18. godine, a onda je rešila da se oproba u drugim sportovima. Izabrala je tekvondo i postala šampionka sveta, iako je rođena je bez ruku.
„Rođena sam bez ruku, deca su me zezala u školi, bilo je uspona i padova, ali sam izdržala. Sve sam to radila nogama. Bog ti negde uzme, a negde ti vrati. Ono što vi radite rukama ja radim nogama, to je jednostavno refleks. Majka je kopala i rukama i nogama da nekao pohađam osnovnu školu normalnu i završila sam je. Međutim, u srednju školu niko u Pančevu nije hteo da me primi. Tako da je nisam završila. Kad sam bila mlađa nisam želela da izlazim na ulicu da me ljudi vide, krila sam se. Ali, na kraju važno mi je da sam psihički ostala stabilna. Imam brata mlađeg pet godina i on mi je bio izlaz u životu. Pomagala sam majci da ga presvlači da ga kupa, čuvala ga. Morate biti jaki psihički. Da sednete i da razmislite šta sa sobom želite da radite i da se tome posvetite“, rekla je tada Jelena.
