U prvoj epizodi nove sezone Književnog kafea Kulturnog centra Pančeva u petak, 15. oktobra od 19 časova predstavićemo najnovija izdanja izdavačke kuće „Kontrast”. Razgovaraju Jelena Nidžović, urednica, i Jasmina Topić.
„Grudi i jaja”, najproslavljeniji roman Mieko Kavakami, govori o tri žene: tridesetogodišnjoj Nacu, njenoj starijoj sestri Makiko i sestrinoj kćerki Midoriko. Dok u prvom delu romana Nacu, spisateljica u pokušaju, pokušava da urazumi stariju sestru koja je odlučila da poveća grudi estetskim zahvatima, u drugom delu je zatičemo kao već afirmisanu autorku koja ozbiljno razmatra da rodi dete uz pomoć donatora sperme. Kroz ceo roman, bilo kroz dnevničke zapise, bilo kroz telefonske razgovore, Midoriko nas upoznaje sa tinejdžerskim pogledom na (ženski) svet.
Neobjavljeni kratki roman Simon de Bovoar „Nerazdvojne” dočarava njenu veliku ljubav iz detinjstva prema prijateljici, Zazi, čija će je tragična smrt, neposredno izazvana predrasudama i normama tadašnjeg društva, proganjati čitavog života. Nerazdvojne je i roman koji uprizoruje seksualno i intelektualno obrazovanje dveju mladih devojaka, buntovnih u svetu koji ometa i ograničava njihovu slobodnu misao. Ovaj autobiografski tekst, napisan pet godina nakon objavljivanja Drugog pola, lucidno i emotivno dočarava prva iskustva revolta i usvajanja feminističke filozofije, događaje detinjstva kao mesta emancipacije, iskustva prijateljstva kao početke smelosti i nezavisnosti.
Oušn Vong „Na zemlji smo nakratko predivni” – Da počnem ponovo, napisaće Mali Pas, mladić u dvadesetim godinama, u prvom redu pisma koje upućuje nepismenoj majci, koja nikada neće moći da ga pročita. Dodeljujući svim čitaocima – osim majci samoj – ulogu neposrednih svedoka intimne ispovesti, Mali Pas otpočinje snažnu priču o identitetu, odrastanju, muškosti i ljubavi. Iskustvima koja će bez zadrške podeliti sa svima – jasno određenima poreklom i seksualnošću, ali i istorijom jedne porodice koja je emigrirala iz Vijetnama u SAD – baca svetlo na životne priče mnogih pripadnika radničke klase u Americi, postavljajući pritom neotklonjivo važno pitanje: kako ćemo preživeti u ovom i ovakvom svetu, a da nikad ne zaboravimo ko smo?
