Nije ovo prvi put da se Jurić poneo neodgovorno. I prema građanima Srbije i prema ulozi „nekog ko je ispred svakog deteta“, koju je sebi nimalo skromno dodelio.
Ne sumnjam da je želja da pomogne deci žrtvama nasilja bila osnovni pokretački motiv za javni društveni angažman Igora Jurića ali kako vreme prolazi stiče se utisak da tu želju sve više potiskuje želja za sopstvenom promocijom, nastojanje da se stalno bude u centru pažnje.
Na to upućuje i Jurićevo jučerašnje naprasno napuštanje sastanka koji je za njega i njegove saradnike organizovan u Ministarstvu unutrašnjih poslova i brže-bolje javno razglašavanje tog svog neodgovornog i glupavog postupka na društvenim mrežama.
U pokušaju pravdanja napuštanja sastanka, on je indirektno, na perfidan način, optužio državu da joj je problem potrage za nestalom decom nebitan a sebe pompezno promovisao u ovlašćenog zaštitnika svakog deteta u Srbiji. Citiram deo njegove objave na društvenim mrežama: „Kao neko ko je ispred svakog deteta i velikog broja građana Srbije…“
I sve to zato što sastanku nije prisustvovao ministar policije Aleksandar Vulin. Prisustvovali su državni sekretar MUP-a Bojan Jocić, šef Odseka za potragu kriminalističke policije Zoran Vuković, šef Odseka za maloletničku delikvenciju Uprave kriminalističke policije Olivera Zečević, predstavnici Sekretarijata MUP, kao i Sektora za međunarodnu saradnju, evropske poslove i planiranje, dakle najpozvaniji pojedinci u srpskoj policiji za ovu problematiku. Ali za Jurića su svi oni boranija i njemu je bilo ispod nivoa da razgovara sa njima.
Ovo naliči na svojevrsno dizanje uloga i samoreklamu. Prvo, verujem da je Jurić znao da Vulin neće prisustvovati sastanku. A ako nije znao mogao je da se raspita kod onih koji su ga pozvali. Ko pita, ne skita. Pa ako dobije odgovor da nije predviđeno prisustvo ministra, da ne ode na sastanak. Na zaključak da je u pitanju smišljena predstava upućuje i činjenica da Jurić sastanak u MUP-u nije napustio odmah, čim je video da nema Vulina, nego kasnije. Kao i njegova izjava „mi nastavljamo borbu, građani Srbije će i ovaj put pokazati svoju snagu“, koja pomalo miriše na pretnju a još više na politiku. Maćehinska i neodgovorna država ne vodi računa o deci ali je tu dežurni zaštitnik Jurić da je na to primora. Uz pomoć građana.
Prošle godine je zatalasao javnost izjavom da u Srbiji postoji poznati političar pedofil, koji je napastvovao devojčicu od 13 godina, više puta oko toga dizao prašinu u javnosti, najavljivao da će saopštiti njegovo ime ali to nije učinio. Čak je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno apelovao na Jurića da saopšti o kome se radi. Uzalud. Nakon uzimanja njegovog iskaza 5. juna 2020. godine Više javno tužilaštvo je saopštilo da Jurić ni njima nije saopštio ni ime pedofila, ni ime devojčice i da se na osnovu njegovog iskaza nije mogao utvrditi njihov identitet.
Postoje dva moguća objašnjenja ovog slučaja. A koje god je u pitanju, ne govori dobro o Juriću. Ako neko javno ponavlja da zna da je jedan moćni političar pedofil a da je žrtva određena devojčica od 13 godina, nameće se zaključak da on zna njihov identitet. Uostalom, sam Jurić je docnije izjavio da mu je devojčica rekla koji političar je u pitanju a tvrdio je da ima i dokaze u vidu fotografija. I on je bio dužan da to zvanično saopšti nadležnim državnim organima. Praktično, ovde se radi o neprijavljivanju teškog krivičnog dela, što je – krivično delo.
Druga mogućnost jeste da je u pitanju Jurićeva izmišljotina. Što, s obzirom na težinu dela i osetljivost teme, ne bi bilo ništa drugo do činjenje krivičnog dela uznemiravanja javnosti.
Ali to Juriću nije smetalo da nastavi da, s vremena na vreme, javnost podseća na priču o N.N. pedofilu i N.N. devojčici. Naravno, opet bez otkrivanja identiteta. Godinu dana je sa građanima Srbije i novinarima igrao svojevrsnu pamtomimu, ostavljajući im da nagađaju na koga misli. Što je krajnje neodgovorno i bezobrazno.
A tu pantomimu je nastavio i nakon optužbi Marinike Tepić na račun Dragana Markovića Palme. Medijsko i političko nadgornjavanje oko tog slučaja ulazi u drugi mesec, Jurić se trudi da i taj slučaj iskoristi za promociju sebe, svojih stavova i svoje fondacije ali je i dalje sumnjivo nedorečen. Obigrava kao kiša oko Kragujevca. Stalno najavljuje da zna nešto epohalno, ide sa televizije na televiziju, priča li priča, ali nikako da preko usta prevali ime i prezime nasilnika. Ili „nasilnika“.
Međutim, nije u pitanju samo jedan pedofil kojeg Jurić svojim ćutanjem štiti. Ili, što je druga mogućnost, samo jedan pedofil kojeg je Jurić izmislio. Mediji su 22. januara prošle godine objavili njegovu izjavu da postoji pet moćnika iz Beograda, Novog Sada i Subotice koji su imali odnose sa decom, da o tome ima dokaze ne samo on, već i dva njegova prijatelja.
- Dokaze i fotografije koje posedujemo, a tiču se ljudi poznatih javnosti koji zlostavljaju decu, nisu samo kod mene. Imaju ih i moja dva prijatelja, i ukoliko mi se nešto desi, oni će ih pustiti u javnost – izjavio je Jurić.
- Neki od njih često prave zabave s decom od 12 do 15 godina. Po onome što se vidi na fotografijama -koje imamo, na jednoj se vidi grupni seks s decom, dok je na drugoj samo stariji čovek sa detetom. Veoma brzo predaćemo dokaze tužilaštvu.
Kako tada, tako i danas.
Gostujući 9. marta prošle godine u jutarnjem programu jedne televizije sa nacionalnom frekfencijom, on je ponovio da njegova fondacija ima dokaze za još pet osoba zbog zlostavljanja dece.
- Mislim da ćete se iznenaditi kada budete čuli ko su sledeći ljudi za koje prikupljamo dokaze.
Nije bilo nikakvog iznenađenja, ni dokaza. Jurić je „zaboravio“ da saopšti obećana imena.
Ovakvim ponašanjem Jurić ne samo što uznemirava i zbunjuje javnost već i obeshrabruje žrtve nasilja i članove njihovih porodica da nasilnike prijave nadležnim organima. Jer ako slučajeve nasilja (a ovde imamo pet slučajeva o kojima on govori i za koje tvrdi da ima dokaze) ne sme ili ne želi da prijavi on, koji se svakodnevno deklariše kao borac protiv nasilja nad decom, neko ko ima registrovanu fondaciju za zaštitu dece, neko ko može da dopre do najviših funkcionera i institucija u Srbiji, neko ko ima podršku pojedinih evropskih centara moći (u saopštenju za javnost iz oktobra 2018. godine priznao je da je Evropska komisija njegovoj fondaciji za samo jedan projekat donirala 107.000 evra) i neko ko se busa u prsa da je „ispred svakog deteta“, kako da se na taj korak odluče neko dete i njegovi roditelji?
Ako je i od Jurića, previše je.
Autor: Dušan Marić, srbijadanas.com
