Marinika Tepić, možda će danas ispred sedišta Srpske napredne stranke u Pančevu, javno uputiti izvinjenje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije, a potom i pokajanje zbog sponzorisanih laži koje su mesecima izgovarali o kineskoj i ruskoj vakcini, a koju je njen sponzor Dragan Đilas juče primio.
Možda će se javno pokajati zato što kroz svoje javne nastupe konstantno protura “građanski rat”. Rezultat toga vidljiv je na društvenim mrežama, gde se sve češće poziva na ubistvo ili mučenje Predsednika Srbije, njegove porodice, aktivista, pa čak i pristalica SNS.
Možda će se javno pokajati jer je od njenog prisnog prijatelja, uhapšenog narko dilera Novaka Filipovića, kod čije organizovane grupe je pronađeno 1.4 kilograma marihuane, 207 komada pištoljske i 19 komada puščane municije, zahtevala da „iseli iz Pančeva“ novinara Miroslava Milakova.
Možda će se javno pokajati zato što je, dok je bila pokrajinski sekretar za sport, tom svom ličnom, prisnom, organizovanom i uhapšenom prijatelju iz Pančeva, sa milionima iz budžeta finansirala nepostojeći klub i teretanu, a koji ju je pratio iz stranke u stranku i, kako je sam rekao „deset godina bio tu, radio sve i svašta“, možda i „iseljenja“.
Možda će se javno pokajati zbog projekta „Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju“, koji je građane Vojvodine koštao neverovatnih 6.7 miliona dinara, a koji nije bio namenjen đacima, nego renoviranju kuće Dušana Jakovljeva, njenog tadašnjeg partijskog kolege i tada visokog funkcionera LSV.
Možda će javno da se pokaje zato što 2014. godine nije dozvolila da se u zgradi gde je bilo sedište njene tadašnje partije (jedne od mnogobrojnih), smesti Nacionalni savet Roma, što je dokaz da se iza njenog lažnog antifašizma krije sasvim nešto drugo.
Možda će se javno pokajati zato što je medijskom hajkom instruisala ugrožavanje bezbednosti svih zaposlenih na RTV Pančevo, kada im je nekoliko stotina „demonstranata“ banulo na vrata, ostavilo venac i palilo sveće, verovatno nagoveštavajući „iseljenja“.
Možda će javno da se pokaje zbog napada na novinarku RTS Mašu Ivković, čiji je lapsus pokušala da zloupotrebi u političke svrhe, potom i lažima da diskredituje Mašinog oca, akademskog slikara Zvonimira Santrača, direktora Gradskog muzeja u Vršcu, a potom nije odgovarala na jasna pitanja UNS kojima se dokazuju njene manipulacije.
Možda će se javno pokajati zato što je u Pančevo dovela stotinu huligana, koji su po centru ovog južnobanatskog grada lomili sve što su stigli, sa namerom da se izazovu sukobi većih razmera i da se sve pretvori u masovno lomljenje i pljačku, scenario koji je u Srbiji već viđan. Tada je vređala i psovala, ali nije uspela da izazove incident, jer su je normalni ljudi ignorisali.
Možda će javno da se pokaje zato što je javnost pokušavala da ubedi da su koke nosilje u Vojnoj ustanovi Morović plantaže marihuane ili zato što je, obučena u tigricu, pančevačke lovce jurila po šumama Srbije.
A možda je ovo samo jedan u nizu performansa dotične, koja providnim lažima i zamenom teza konstantno napada Srpsku naprednu stranku, a što javnost odavno tumači kao psihološke frustracije izazvane njenom beznačajnosti na političkoj sceni Srbije.
Da je morala, Marinika bi sve ovo morala da uradi…